Skip to main content

У спомен на Свету браћу Кирила и Методија

Епархија будимљанско-никшићка
25.05.2011.
Вијести

Празник Светих словенских просветитеља Кирила и Методија прослављен је молитвено Светом Литургијом, која је у уторак, 24. маја служена у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.

Литургију је служило више свештенослужитеља архијерејског намјесништва никшићког: свештеници Никола Зечевић, Василије Брборић, Данило Зиројевић и Миодраг Тодоровић, јеромонах Јефтимије Шкулетић, старјешина никшићке Саборне цркве и ђакон Остоја Кнежевић. Свето богослужење појањем је пратила пјевница храма, а празничној Литургији је присуствовао вјерни народ коме је празник, у спомен на Свету браћу Кирила и Методија, равноапостолне просветитеље словенских народа, честитао јереј Миодраг Тодоровић. Он је казао да мисију Светих равноапостолних словенских и српских просветитеља најбоље осликава реченица из данашњег Светог Јеванђеља: “Ви сте свјетлост свијету“.

У спомен на Свету браћу Кирила и Методија

“Препознатљивост нашег народа, нашег бића, духа и живота јесте у ономе што смо наслиједили од Светих Кирила и Методија, а они су наслиједили од Светих Апостола и нама пренијели. Зато нема ничег значајнијег у нашем народу што није написано на Ћириловом писму – Мирослављево јеванђеље, Октоих, Горски вијенац, па до дана данашњег. То је оно по чему смо препознатљиви, по чему свијетлимо. А свијет нас препознаје и по нашој музици, градитељству и сликарству, као што је сликарство Сопоћана, Мораче, Милешеве, Пиве, архитектура и љепота једне Грачанице. Традиција нашег народа, која је на трагу Ћирила и Методија, је оно што нас је обасјало и изградило. Ћирило и Методије су, да би ушла свјетлост у срца наша, почели да отварају прозоре на кућама нашим. Касније је те прозоре утврђивао и Свети Сава, па онда и Свети Василије, Свети Петар Цетињски, Свети владика Николај Жички и Охридски, Свети Симеон Дајбабски“, рекао је свештеник Тодоровић.

Јереј Миодраг Тодоровић је истакао да је Свети Василије Острошки једини човјек, односно Божији човјек који може да сједини наш народ и да потре наше разлике. Колика је љубав, вјера и повјерење у острошког Свеца, према ријечима оца Миодрага, најбоље свједочи празнична Литија када се цио Никшић сабере у заједничку молитву, упућену небеском заштитнику овог града и његових житеља.

У спомен на Свету браћу Кирила и Методија

“Тог дана истински осјетимо да смо, заиста, браћа, али, некада се свјетлост у нашим срцима помрачи и завлада мрак. Онда, као толико пута кроз историју, устајемо против наше традиције, против те свјетлости, па запалимо библиотеку у манастиру Морачи, срушимо капелу на Ловћену, а, ево, ових дана, обухваћени тим мраком рушимо црквицу на Светом Стефану и хвалимо се како је рушење светиње поштовање закона. Зато, или ћемо се обрукати пред другим или ћемо се оправдати пред другим, или ћемо и другом засвијетлити или ћемо и другом донијети мрак“.
“Ових дана ријеч је о потопу Мораче, а прије 20 и више година, када је долазио швајцарски еколог Франц Вебер, чудио се да неко може да потопи и уништи оно што је Бог створио. Самим тим и ми људи дио смо стварања и није нам дато да уништавамо, него да чувамо Божију творевину, да је пазимо, култивишемо. Човјек је културан зато што има култ, што култивише нешто што му је остало, а не зато што руши, преправља и што, гледајући кроз мрак од данас до сјутра, мисли да је већа она свјетлост коју он може да произведе, од свјетлости која од Бога потиче“, нагласио је јереј Тодоровић.

Он је поручио да је обавеза свих генерација да његују пут којим су ишли наши преци када су стварали културу овог народа.

У спомен на Свету браћу Кирила и Методија

“И данас, на овај велики празник, видимо колика је снага и колико је јак пут којим су ишли наши преци када су стварали нашу културу. Зато је наша обавеза да ту културу његујемо, да је показујемо свима, а онда ћемо моћи да поштујемо и разумијемо друге културе, друге народе и цивилизације. Данас, кад се појављују разна искушења и код наше дјеце, кад нам се намеће да не знамо којим језиком су говорили наши преци, којим језиком се молио Свети Василије Острошки, којим језиком је у великој муци клео Свети Петар Цетињски, којим језиком је пјевао владика Раде, обавезни смо да то никада не заборавимо, јер ако не будемо заборавили онда нећемо знати ниједан језик, бићемо, једноставно, немушти народ“, закључио је свештеник Миодраг Тодоровић.

Вјерници, који су на празничном богослужењу били сабрани у никшићкој Саборној цркви, приступили су Светој тајни причешћа.

У спомен на Свету браћу Кирила и Методија