Свети Григорије Палама, свјетилник Цркве Божије

Његово преосвештенство Епископ будимљанско - никшићки Г. Јоаникије, служио је у Другој недјељи поста, 11. марта Свету Архијерејску Литургију у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу.

Саслуживало је више свештеника и свештеномонаха наше Епархије: протојереј-ставрофор Марко Ђурковић, протојереј Драган Крушић, протосинђел Никифор Миловић, јереј Василије Брборић и ђакон мр Никола Маројевић. Празнично богослужење појањем су пратили црквени хор Светог новомученика Станка и пјевница никшићке Саборне цркве.

Преосвећени владика Јоаникије је сабраним вјерницима, који су у великом броју присуствовали служби Божијој и причестили се Светим тајнама Тијела и Крви Христове, бесједио о Светом Григорију Палами, Божијем угоднику и великом учитељу Цркве Божије, “који је у свом времену заштитио част и славу невјесте Христове и зато га Црква са толиким пијететом прославља“.

“Имамо прилику да током овог Великог, Васкршњег поста сваке недјеље празнујемо неки дивни празник. Прошле недјеље је био празник Светих Икона, а ове недјеље прослављамо васељенског учитеља Цркве Божије, свјетилника Цркве, звијезде на небу православља Светог Григорија Паламу. Можемо га слободно назвати звијездом православља, јер је он примио свјетлост од вјечног Сунца правде Господа Исуса Христа, примио свјетлост истинитог јеванђељског живота, свјетлост јеванђељског учења и проповиједи“, казао је Његово Преосвештенство Епископ Г. Јоаникије.
Свети Григорије Палама се потрудио да његове ријечи буду у сагласности са Јеванђељем, а његов живот у складу са његовим ријечима и у томе је, тајна његове духовне моћи, истакао је Преосвећни Владика.

“Његова проповијед је, ваистину, продужетак апостолске проповиједи, јер је он од појединих учених, али недоучених теолога, који су били начитани, али нијесу посједовали духовни опит, бранио ону истину, коју је смјело исповиједио Свети апостол Павле, да у Христу Исусу пребива сва пуноћа Божанска тјелесно. Те ријечи Светог апостола Павла имају спасоносно дејство за сваког истинског хришћанина, јер је Господ Својим оваплоћењем, примањем наше људске природе, Својим страдањем, Својом жртвом, Својим васкрсењем тјелесним, тридневним, устројио и наше спасење. Преко Свог тијела примио је наше тијело да би га обожио и да би нас преко Себе, преко Свог тијела, преко Своје Цркве обожио, да би нам свима даровао живот вјечни“.

“Свети Григорије Палама је исповиједао истину да се преко Светих тајни крштења, миропомазања, Светог причешћа, истински сједињујемо са Господом Христом и постајемо учесници Његове вјечне славе, али не механички, него по мјери наше пријемчивости за вјечну и неприступну славу Божију, која нас осјењује кроз Свете тајне, и не само осјењује, него слава Божија постаје истинско насљеђе свих хришћана, по милости и благодати Божијој“, бесједио је Епископ будимљанско-никшићки.

Он је нагласио да су лажни учитељи хришћанства из тог времена, а предводио их један монах родом Калабријац, имали интелектуално схватање Бога, по коме човјек не може да достигне суштину Божију.

“Свети Григорије Палама је устао против таквог учења, препознајући у њему двије опасности, двије лажи. Будући веома образован, он је брзо проникао у њихове заблуде и оповргавао их аргументовано и са убједљивим ријечима, користећи оружје својих противника, античку философију, али још више користећи мудрост Светих апостола и Светих отаца. Нијесу му се могли супротставити ни у једном погледу, јер је Свети Григорије препознао да ти људи говоре о Христу и о Богу без духовног опита. Бранећи духовни опит, он је, истовремено, излагао истинско православно теолошко учење, па је говорио да вјечне, стваралачке енергије прожимају цио овај свијет, а нарочито се изливају на вјерне, на Цркву Божију, на оне који живе побожно и моле се Богу, призивају име Божије и причешћују се Светим тајнама. Вјечне енергије силе Божије освећују њихов ум и њихова срца, њихове мисли, осјећања и тијела.“

“Свети Григорије је бранио православно искуство и православну теологију, а да то није било од значаја само у оном времену, препознала је Црква Божија одмах послије тих првих сучељавања, која су трајала од 1341. до 1351. године. Иако је претрпјела велику кризу, Црква се опредијелила за учење које је исповиједао Свети Григорије Палама, монаси Светогорци и побожни епископи на истоку, мада је било и оних који су се поводили за Варлаамом Калабријским, који је био човјек из западног хришћанског предања и искуства. Његово мишљење не би било толико штетно и трагично да није хтио да га наметне цијелој Цркви. Зато је ушао у јерес, у оно демонско искушење да разара Цркву Божију, али је наишао на тврдог противника Светог Григорија Паламу, који га је превазилазио у свему и чије учење је прихватила Православна Црква као учење и као предање једног живог исихастичног, молитвеног, духовног искуства“, закључио је Преосвећени Епископ Г. Јоаникије.

Исихазам, се као духовни пламен, пренио врло брзо и на наше просторе. И наш цар Душан се, будући побожан човјек, срео неколико пута са Светим Григоријем Паламом на Светој Гори и са њим разговарао. Постоји и прича да је Свети Григорије једном приликом био заробљен од муслимана, а избавили су га Срби, давши за његов откуп паре.

“Божији човјек, Божији угодник који је у свом времену заштитио Цркву Божију, заштитио част и славу Невјесте Христове и зато га Црква са толиким пијететом и толиком оданошћу прославља, призива њега и његове молитве у помоћ. Искуство Светог Григорија, заправо, светогорско искуство, дјеловало је као огањ божански, који је Господ послао да загрије прса свих вјерних. То је онај огањ који је Господ бацио на земљу, огањ топлине, благодати, силе и свјетлости Духа Светог. Тако је Свети кнез Лазар, утврђујући своје отачаство, утврђујући га, прије свега, духовно и предвиђајући пред каквим искушењима ће се наћи његов народ, широм отворио врата своје државе, а наша Црква широм отворила врата својих манастира да прими монахе исихасте, духовнике који су стизали и до обала Скадарског језера.“

“Њима је подобан игуман Стефан из Горског вијенца, а наш владика Раде га није могао тако вјерно описати да није имао то исихастичко предање, да није имао то искуство, које је наслиједио преко Светог Петра Цетињског, преко Светог Стефана Пиперског и осталих Божијих угодника, духовних учитеља нашег народа“, поручио је на крају бесједе Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.