Светом Литургијом, празничном народном Литијом и ломљењем славског колача прослављен је празник Вазнесења Господњег, храмовна слава цркве Светог Спаса у Драговољићима надомак Никшића.
Свету Литургију у цркви посвећеној Вазнесењу Господњем у Драговољићима код Никшића служили су свештеници Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, Миодраг Тодоровић, надлежни парох и Никола Зечевић, те ђакони Остоја Кнежевић и Владимир Јарамаз из Митрополије црногорско-приморске. Током Светог богослужења освештан је нови иконостас храма и обављено саборно крштење нових чланова Цркве Божије. Мјештанима се пригодном бесједом обратио јереј Миодраг Тодоровић, честитајући празник Вазнесења Господњег, славу древног храма у Драговољићима.
„Данас је празник када је посвједочено јединство неба и земље, као што је човјек јединствен тјелесно и материјално, душевно и духовно; све је цјелина, тако је и свијет једна цјелина, тако су небо и земља цјелина. Јер, нико не може доћи на земљу без благослова неба и нико не може постати истински, прави човјек без тог благослова. На данашњи дан десио се онај догађај кроз који је Хришћанство добило смисао и пуну потврду, када се Христос вазнио на Небо и показао да је то и наш пут, показао да оно опредјељење цара Лазара није био избор између Неба и земље, него избор између празне земље, крлетке и мишоловке смрти и земље освештане Небом. На овај празник славимо цјелину, славимо пуноћу живота“, рекао је отац Миодраг.
Литија вјерног народа потом је опходила је цркву, уз читања Светог јеванђеља, а освештан је и преломљен славски колач. Храмовна слава настављена је у конаку цркве Светог Спаса, уз братску трпезу љубави. Домаћин овогодишње славе био је Душко Томановић. Он је дио славског колача предао Зорану и Владимиру Симовићу, који ће бити кумови славља идуће године.
Црква Вазнесења Господњег у Драговољићима сматра се једном од најстаријих православних светиња на овим просторима. Као задужбина Немањића подигнута је у 14.в., а живописана је три вијека касније и вјерује се да је осликао поп Страхиња из Будимља. Њен иконостас уништен је прије скоро три деценије, и, посљедњих година, у сврху иконостаса служила је импровизована ламперија, која је олтар одвајала од брода цркве. Новоосвештани иконостас урадили су мајстори-умјетници Драган Радовић и Дејан Савић, који су овај свој рад приложили драговољском храму, док су завјесе на дверима и иконе, чија је израда у току, прилог сестринства Жупског манастира, на чему је, овом приликом, свима заблагодарио надлежни парох Миодраг Тодоровић.
Сјенку на празнично сабрање у Драговољићима бацио је један догађај. Наиме, осам мјештанки овог питомог и мирног села, које је у жижу јавности доспјело са оним немилим дешавањима од 21. септембра 2008. године, када је читаво мјесто мирним протестима покушало да спријечи пролазак распопа Мираша Дедејића кроз Драговољиће, Суд за прекршаје у Никшићу казнио је раније са по 250 евра. Управо у уторак, 2. јуна, на празник Вазнесења Господњег, одбиле су да плате казну Олга и Зорка Мишовић, Радмила Симовић и Душанка Бабић, јер, како тврде, није доказано да су оне јајима гађале припаднике полиције током протестног окупљања. Оне су полицијским возилом биле упућене у спушки затвор на издржавање деветодневне казне, а на пола пута су поново враћене на суд гдје се, како су нас информисали мјештани, од њих тражило да потпишу документ о одлагању извршења казне за 13. јун, што су оне одбиле.
