Бесједа Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија на хиротонији Епископа диоклијског г. Пајсија 22. септембра 2024. године у храму Светог Саве на Врачару
У име Оца и Сина и Светога Духа. Ваша Светости, драга браћо архијереји, поштовани представници власти Србије и Црне Горе, драга браћо свештеници и монаси, сестре монахиње, драга браћо и сестре,
Сабрала нас је благодат Светог Духа на ову Свету службу и на хиротонију Епископа диоклијског, нашег у Христу брата Пајсија. Господ Исус Христос, када је изабрао својих дванаесторицу ученика, припремао их је непрестано да постану сасуди Светог Духа. Није то ишло тако лако. Видимо да они исти апостоли, као прости људи, најчешће рибари и занатлије који су срцем кренули за Христом, нису могли да многе Његове ријечи разумију, али су примали Његову Ријеч и повремено показујући своје недоумице лако су их, уз помоћ Божју, превазилазили и тако напредовали. Господ Исус Христос је понекад говорио баш о томе да треба да припреме своје душе и срца, да приме благодат Духа Светог. У почетку је то говорио у загонеткама и сликама, као што свједочи и ово данашње Јеванђеље. Касније је о томе, када су могли боље схватити о чему се ради, говорио и отворено, па је негдје средином своје проповиједи, завршавајући своје дјело на земљи, дјело нашег спасења и устројавања Цркве Божје, рекао и позвао све који су жедни да дођу да пију од непресушног извора благодати Божје. Говорио је да ће из оних који у Њега вјерују потећи ријеке воде живе, а то је благодат Божја која се настањује у душама оних који вјерују. Касније, пред само своје страдање, говорио је да ће, када Он пође ка Оцу своме и послије свршеног дјела Његовог на земљи, њима послати другог утјешитеља који ће их упутити у сваку истину, открити им смисао оног што им је говорио док је био са њима, открити им значај свега оног што је чинио устројавајући наше спасење.
Био је и тај страшни моменат када је добровољно кренуо на своје страдање, када је тим истим ученицима, који су били увјерени да ће са Њиме издржати сва искушења као претходних дана и година и да се од Њега неће одвојити, на Велики петак понестало храбрости и спремности, када су се апостоли по људској немоћи и по недостацима људске природе поколебали и разбјежали. Ушао је страх у њихова срца, ушла је смућеност у њихове душе, али и то је било по промислу Божјем. Они су се разбјежали и напустили Христа у том моменту, сви осим љубљеног ученика Јована Богослова. Једино Га је Јуда, издајник у кога је ушло лукавство и злоба демонска, добровољно и својевољно издао. Међутим, милостиви Господ је сабрао своје ученике својим Васкрсењем, јео је и пио са њима, славећи са својим ученицима побједу над смрћу, дарујући им нови живот, усавршавајући заједништво њихове душе и њихових срца. Прије свог Васкрсења на небо још једном је напоменуо о Духу Светом, када им је заповиједио: Сједите у граду Јерусалиму и немојте се разилазити док не примите обећање Оца мога Небескога и докле се не обучете у Силу са Висине.
И управо на дан Свете Педесетнице, ниспослао је свог Светог Духа на своје свете ученике и апостоле у виду огњених језика. Ту можемо тражити и смисао ријечи Христових да је дошао да баци огањ на земљу. Шта значе ријечи Христове да ће их обући у силу са висине? Обукао их је тада у силу своје вјечне и живоносне истине, у силу љубави, благодати Божје, милосрђа, сваке утјехе и сваке радости, учинивши их својим изабраним сасудима Светог Духа. Улио је у њихове душе и у њихове умове божанску мудрост, а у срца божанску храброст, па су они исти ученици – који су се раније, на Велики петак, показали као слабићи и разбјежали се – остали, благодаћу Светога Духа, неустрашиви, непобједиви и неодољиви. Проповедали су храбро и истинито Јеванђеље Божје сведочећи Христово дело спасења свим народима и пред властима, и пред царевима, и пред простим људима, приводећи све спасењу, приводећи све у наручје Христово.
Ево, драга браћо и сестре, да не мислимо да је тај чудесни догађај, који се догодио у једном историјском моменту, остао негдје у прошлости. Он је непрестана стварност Цркве Божје што смо и данас на овој Светој служби окусили и доживјели. И није случајно што се на архијерејској хиротонији врши управо служба Педесетнице. Хиротонија епископска је превасходно Светодуховски догађај и оно што се једном догодило, када је Господ устројавао своју Цркву, има вјечну вриједност и вјечну стварност. Ми смо тај догађај преко ове данашње Свете службе и преко призивања Светог Духа из уста Његове Светости, архијереја и вјернога народа на новог епископа доживјели и постали смо саучесници тог догађаја нашег спасења.
Нека свима вама, драга браћо и сестре, буде на радост ова Света служба. Сви смо данас окусили радост неисказану и испуниле су се наше душе и наша срца Божанском радошћу и Божанском свјетлошћу и милошћу. Нека нам то постане садржај нашег живота, нека се то претвори у добра дјела и у служби нашег новог епископа Пајсија и у животима свих нас. Амин, Боже дај, на многа и блага љета!
Извор: Митрополија црногорско-приморска
