На дан молитвеног сјећања на Усјековање главе Светог Јована Крститеља, у сриједу 11. септембра 2024. године, а поводом празника Светих Новомученика Јасеновачких и сто десете годишњице од рођења Патријарха Павла, Света Архијерејска Литургија је служена у храму Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима.
Литургију је, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа пакрачко-славонског Г. Јована, служио Његово Високопреосвештенство Архиепископ диселдорфско-берлински и Митрополит њемачки Г. Григорије, а саслуживали су Преосвећена Господа Епископи: пакрачко-славонски Јован, буеносајрески и јужно-централноамерички и администратор Епархије загребачко-љубљанске Кирило и будимљанско-никшићког Методије са свештенством и уз молитвено учешће вјерног народа.
Након прочитаног светог Јеванђеља сабранима се обратио Митрополит Григорије.
„Диван је овај празник, диван је светитељ кога славимо Свети Јован Крститељ. Знате да је живио у пустињи, облачио се у одијело од камиље длаке и да је био храбар и вјеран слуга Божји, али, оно што нам понекад измакне да је био јако смирен и то можемо да видимо по томе што кад су излазили ка њему да га виде цијела Галилеја и Јудеја, он је говорио: Шта сте изашли да видите, трску коју вјетар љуља. Тако, није високо мислио о себи. А кад је видио Господа Који је дошао Јовану на Јордан да Га крсти, рекао је оне чудесне ријечи: Гле, јагње Божје које узима гријех свијета за живот свијета. А Христос му говори да Га крсти, а он каже: Нисам достојан да одвежем ремена на твојој обући“.
„Тај, тако смирени човјек није се плашио цара, није се плашио никога осим Бога. Он је био слуга ријечи и није у себи задржао ријеч кад је то било потребно. Кад је цар прекршио закон, Јован му је рекао: Не можеш то да чиниш. Та ријеч коштала га је живота, али та ријеч донијела му је славу коју нико други на земљи нема од људи од жене рођених, како је неко рекао: Јован је највећи од жене рођених. До дана данашњег ми славимо Светог Јована Крститеља, а за Ирода и Иродијаду нико не би знао да нису учинили то неславно дјело што су њему главу одсјекли због ријечи коју им је рекао, јер је био слуга ријечи, слуга ријечи Божје, слуга Логоса Божјег, слуга Христа Бога“, казао је Високопреосвећени Митрополит Григорије.
Тог Светитеља, истакао је он, данас славимо, пред тим великим човјеком се данас молимо, пред његовом жртвом, његовом строгошћу, његовом храброшћу, његовом смиреношћу, његовом добротом и пред његовим примјером ми се учимо.
„Данас, овдје, у овом вашем предивном селу, у овом прелијепом храму се подсјећамо и на једног сличног Јовану Светитеља наших дана, Патријарха српског Г. Павла. По много чему он је био сличан Јовану, по уздржљивости, по испосништву, по смирености, по храбрости, по одлучности, по ријешености, по доброти, по човјечности и по непоколебљивој вјери у ријеч Божју, у Христа Бога. Његова ријеч је била одмјерена, храбра, али увијек истинита и увијек у право вријеме и на правом мјесту. Служио је 33 године на Косову и Метохији непоколебљиво и храбро, одлучно и стамено, без иједног тренутка да узмакне и да не буде пастир свога стада и то добри пастир свога стада“.
„Кад је постао Патријарх српски дошла су зла времена. У тим злим временима н ије допустио да ниједна ружна ријеч изађе из уста његових, чак, ни о непријатељима нашим. Не само да није изашла ниједна ружна ријеч, него је свака његова ријеч била јеванђелска ријеч. Свака његова ријеч извирала је из Јеванђеља и могла је и исписивала је, оно што каже Свети Јован Богослов, Јеванђеље даље и даље и да у сами свијет написане књиге не могу стати“.
„Данас, у овој радости, имамо још један јубилеј – 10 година од како је наш Владика Јован дошао у ову Епархију и од тог тренутка она се обнавља на један величанствен, пријатан, духован, лијеп начин, на такав начин да гдје год дођемо, било у Јасеновац, у Пакрац, овдје у Кућанце, све је лијепо и свијетло, све је честито, све је милом Богу приступачно, баш онако како је увијек предлагао да буде, управо, наш Патријарх Павле. Ми смо данас срећни што смо с вама, Владика Кирило и Владика Методије и ја смо срећни и носимо вам благослов, носимо вам љубав наших вјерника из Њемачке, из Црне Горе, из Аргентине, из Загреба, носимо вам ту љубав у својим срцима јер ми тој љубави служимо и од те љубави живимо, љубав нашег народа и љубав нашег Господа да бисмо се увијек у радости састајали на оваквим мјестима, да бисмо увијек служили ову божанску службу, да бисмо се увијек дивили оваквим светим Божјим људима као што су били Свети Јован Крститељ и као што је био наш Патријарх Павле, ето, рођен овдје у овом мјесту, мали човјек растом, али велики човјек духом, надахнуо се Духом Божјим, а надахнуо је и нас Духом Божјим. Оставио нам огроман духовни кредит, да будемо срећни што смо живјели у његовом времену, што смо служили с њим, што смо се дружили с њим, што смо се учили од њега и што смо видјели какав човјек може бити“, навео је Архиепископ диселдорфско-берлински и Митрополит њемачки Г. Григорије.
Сабранима се обратио и Преосвећени Епископ пакрачко-славонски Јован, подсјетивши да ово није његова изворна родна кућа, подигнута шездесетих година али је била на овом мјесту.
„Успут смо видјели много старих славонских кућа које личе на ону у којој је рођен Патријарх Павле. Ево, овдје знака међу људима, знака међу народима, знака цијелом свијету, један Божји човјек који се родио на овом мјесту и стигао до сваког кутка васељене и сваког краја свијета. Из свих крајева свијета су се сабрале владике и народ и свештенство, а највише су нас овдје окупили наши Новомученици Јасеновачки које ми у Епархији пакрачко-славонској славимо од недеље до Успењу, па је зато 1984. године било освећење храма 3. септембра зато што је то била недеља по Успењу и ове године славимо 40 година од освештања храма обновљеног храма јасеновачког од како је Патријарх Герман уз Патријарха Павла и Патријарха Иринеја потоњег, који су били тамо, изговорио оне ријечи да праштати морамо, а заборављати не смијемо“.
„Служећи тим ријечима незаборава и ми се, ових десет дана, скупљамо, па смо освештали обновљени тај храм који је препатио много у рату и у пораћу, освештали смо га поново, па смо се окупили сви на гумну у прошлу суботу 7. септембра, па, ево, се данас окупљамо у Кућанцима на дан када је рођен Патријарх Павле, на дан када је посијечен Свети Јован Крститељ за кога је Свети Отац Јустин говорио како је то други Велики петак човјечанства, и у дан када је, у наше вријеме, био страшни догађај у САД-у када су хиљаде људи погинуле и промијенио се свијет у један дан. Несрећу никоме не призивамо, несрећу никоме не желимо, а то је била једна велика трагедија за људе који живе тамо, који су живјели тамо, и за васколики род људски“.
„Овдје нам је Митрополит берлински и њемачки Владика Григорије, стари друг и сабрат, и сви су се такви скупили данас, Владика Кирило из Цетињског манастира изворно, као и Владика Методије, па потом Владика у далекој Јужној Америци гдје је и тамо проносио глас о Патријарху Павлу, и Владика Методије будимљанско-никшићки из горских крајева црногорских, тамо гдје је јуначко станиште, сви су сабрали овдје данас и њима свима нека је хвала и у знак њихове посјете, као што је прије десет година, на данашњи дан, Митрополит блаженог и светог спомена Амфилохије овдје посадио овај храст, који је тада био мали и једва видљив, а данас се Владика Григорије крије од сунца под његовим крошњама, тако ћемо и ми данас овдје да посадимо нас четворица по један храст и орах, да нам овдје расту као знамен на имању Патријарха Павла да се васколики свијет савија овдје око његовог мјеста рођења, као што се у Београду савија око његовог гроба. Драга браћо, Владике, хвала вам што се дошли на јубилеј о којем је говорио Владика Григорије да је десет година од како сам ја овдје, на распетој, али славној славонској катедри и својим доласком се потврдили њену славу, али и њену славу на крсту на коме се она налази од самог свог почетка, па у Другом свјетском рату, налази се и данас, али, управо, са крста се види најбоље васкрсење“, казао је Епископ Јован.
Након свете Литургије, сабрани Архијереји су, у знак сјећања на данашње заједничко богослужење, засадили по једно дрво испред родне куће Патријарха српског Павла.
Митрополит Григорије и Епископи Кирило и Методије посјетили су Патријарашки двор и Саборни храм Светог великомученика Димитрија у Даљу, гдје их је примио Епископ осјечкопољски и барањски Г. Херувим.
