Његова светост Патријарх српски г. Порфирије данас,  28. септембра, другог дана посјете Митрополији црногорско-приморској, началствовао је Светом литургијом у Храму Полагања ризе Пресвете Богородице у Бијелој, поводом прославе јубилеја десет вјекова олтара и два вијека од изградње ове светиње.

Његовој светости саслуживали су високопреосвећена господа митрополити црногорско-приморски Јоаникије, захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије и преосвећена господа епископи будмиљанско-никшићки Методије, новобрдски Иларион и диоклијски Пајсије у молитвеном присуству свештенства, монаштва и и многобројног благочестивог народа.

Послије читања одјељка из Светог јеванђеља, сабраном народу Божијем обратио се Његова светост Патријарх Порфирије који је подсјетио да је човјек као икона Божија створен за рај, за Царство небеско, створен да живи у радости и љепоти, пуноћи.

„Створен је једном ријечју да живи у љубави, у љубави са Богом и у љубави са другим човјеком. А присуство Царства Божијег, присуство свих оних љепота, радости, за које је човјек створен, налази се управо у Светој литургији. Зато је и Света литургија центар нашега живота, извор са којег се напајамо, не само снагом, не само чистим мислима и добротом, него се напајамо самим Богом – то јест хранимо се самим живим Богом кроз Његово Тијело и Његову Крв, кроз Свето причешће“, бесједио је Патријарх.

Нагласивши да се на Светој литургији заиста открива љубав Божија у односу на нас, да ми исповједамо и потврђујемо своју љубав у односу на Њега и у односу на читаву творевину, Патријарх је казао да ту постајемо једно са Њим и једно међусобно.

„Света литургија је заправо Царство Божије са нама и међу нама и у Светој литургији ми постајемо грађани тог Царства Божијег – Царства небескога. Зато, браћо и сестре, не треба да нас чуди што је наш народ од кад зна за себе, изнад свега, прије свега, гдје год је одлазио и гдје год би се настањивао, подизао олтар Богу живом. Подизао храмове“, казао је Патријарх српски г. Порфирије.

У прилог овоме Патријарх је као примјер навео да је наш народ када је за вријеме Арсенија Чарнојевића напуштао Косово и долазио у предјеле Аустроугарске, када су градили себи као кров над главом земунице мале, зидао велелепне храмове те да је данас таквих четири жива у Сентандреји, а било их је седам, тамо гдје је било само неколико хиљада житеља. Велелепни храмови који су зидани су били и остали центар духовности, али плод и дио културе нашег народа којем се диве сви. Нагласио је да је питање да ли можемо претпоставити уопште како је живио наш народ прије хиљаду година и да ли ми, који данас имамо изазов да будемо потрошачка бића, да будемо бића чији живот искључиво зависи од онога што је споља, од онога што уносимо у себе, да ли можемо разумјети да је неко ко је стицао корицу хљеба у зноју,  био спреман да зида олтар, храм који је требало да буде дом и кућа свих који су се ту сабирали. Дом Божији је морао да буде љепши и већи него што је то дом у којем скривамо и чувамо и хранимо своје тијело.

„Ево и ова светиња, чији олтар је подигнут пре 1000 година, а онда прије 200 година ова велелепна црква, подигнут је овдје да долазимо, да долазе наши преци и да се уче смислу живота, да се уче лествици, каталогу вриједности, да се уче ономе што је приоритет у односу на оно што је секундарно. Да се науче Јеванђељу Христовом и Његовим заповијестима, и не само да се науче, него да Јеванђеље Христово и заповијести Христове постану живот њихов. Овдје су долазили да науче науку Божију и да је разликују од науке људске“, казао је Патријарх.

Појаснио је да постоје двије науке, два начина живота, два система вриједности. Један је јеванђелски, један је Христов, један је Божији, а други је људски. Људски, без Бога. И као што је било кроз вијекове да човјек изабере да ли ће Божији, Христов, јеванђелски или људски, огољени, материјални, пролазни система вриједности, тако и данас.

„А наши преци, који су зидали овакве храмове гдје год су долазили, од Светога Саве једанпут за свагда, опредијелили су се за Божији закон, за живот у Христу, за живот по Христу“, поручио Његова светост Патријарх српски г. Порфирије.

По његовим ријечима то није ништа друго него закон који каже: „Немој да чиниш другоме што не желиш да он теби чини“.

„То није ништа друго него смјерница која нам каже да је породица домаћа црква, да је породица благословена Богом, да је она дата да би се у њој човјек научио да је љубав смисао живота, да без Бога нема смисла живота, да чак иако смо најуспјешнији, најбогатији, најмоћнији, све то може имати неку вриједност у нашим животима, али ако је то ограничено нашим рођењем и нашим одласком из овог свијета, ако не постоји вјечност, тј. ако не постоји Бог и ми у Њему, ако вјечно не живимо, све је онда бесмислено. Шта више, неретко онда може бити, мука, пропаст, несрећа“, рекао је Његова светост.

Бог је благословио брак, породицу, дао је мужу жену и жени мужа, да испуњавају заповијест Божију која каже да двоје буду једно.

„Другим ријечима, дао им је брак да се иако различити, и по полу и по свему другом, боре са својим егоизмом, са самољубљем, са себичношћу. Да отварају своју душу и своје срце, излазе из себе и грле једно друго. У другоме виде смисао свога живота, а онда тако и дјеца. Наш народ је дизао светиње да би се учио тој истини и тој тајни, да би се учио молитви, да би се учио вјери, да би знао да је приоритет у нашем животу духовно. Да би знао да ако је Бог на првом мјесту у нашем животу, да ће све онда остало доћи на своје мјесто“, казао је између осталог Његова светост Патријарх српски г. Порфирије.

Бесједа Патријарха Порфирија

Митрополит Јоаникије: Данас је овдје Српски патријарх да нас благослови и обједини

Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је Његовој светости заблагодарио на љубави и уручио патријарашке инсигније и чудотворну икону Мајке Божије Бјелске.

„Драга браћо и сестре, велики је дан за Бијелу, велики је дан за ово благословено мјесто јер је поводом хиљадугодишњег јубилеја овога Светога олтара и двјестагодишњице од подизања овога дивнога храма, намољенога и благословенога, дошао Његова светост да да пуноћу благослова овоме мјесту са овом Светом патријаршком литургијом, уз саслужење браће архијереја и многога свештенства и уз молитвено учешће вјерног и благословеног народа. Када обиљежавамо јубилеје, послије стотина или хиљада година, ми не обиљежавамо неко прошло вријеме, него прослављамо пуноћу времена. То је за нас благословено и искупљено вријеме и излазе пред наше духовне очи заслуге наших предака, који су вјеру чували и светиње градили и обнављали, и по цијену живота одржавали вјеру, бранили част и образ свога српскога рода. Зато нам је данас овдје Српски патријарх да нас благослови, да нас обједини, да нам дарује нову снагу.“

Митрополит је казао да је Бог тако устројио да послије 200 година од подизања овога новога храма, да Српски патријарх благослови, а народ лијепо припреми, да се у Бијелој подигне Саборни храм Божији за који је почивши Александар Шеровић завјештао парцелу на обали мора.

„Ваша светости увјерени смо да ће Ваш благослов објединити народ Бијеле и Херцег Новог, и шире околине, да се укључи у градњу овога светога храма. А ако то буде, он ће се заправо укључити у изградњу својих душа, својих домова и својих породица. Показало се, а о томе сте говорили у својој бесједи, када градимо дом Божији, онда осигуравамо и наш дом и нашу будућност за многе будуће вјекове. И ми ћемо тако, као и наши преци и ради нас и ради нових покољења са вашим благословом, кренути у градњу новога храма“; поручио је Владика Јоаникије.

Високо црквено признање г. Драгу Шеровићу

Потом је Његова светост Патријарх српски г. Порфирије уручио орден Светог Петра Цетињско гпроф. др Драгу Шеровићу, који му је, на предлог Његовог високопреосвештенства Архиепископа  цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, Свети архерејски синон Српске православне цркве додијелио у знак признања за искрену љубав према Српској православној цркви и несебичну помоћ у њеној јеванђелској мисији.

Патријарх Порфирије: Боку волимо читавим својим бићем, као и читаву Црну Гору

На крају Његова светост Патријарх српски г. Порфирије је још једном благословио све присутне:

„Браћо и сестре, честитајући брату Драгу исповједамо да препознајемо његову љубав према Светој цркви, према светој православној вјери, према свом роду. Нека Вам Бог да сваки благослов, добро здравље и дуг живот, а најпре спремности да и даље носите крст Христов. Браћо и сестре, хвала вам свима на великој љубави и радости коју сте учинили овим сабором код Цркве Пресвете Богородице, на љубави коју сте учинили мојој смјерности! Хвала на вашем труду, на љубави, на подвигу, на жртви за Христа и за Цркву Његову! То је жртва која се не само исплати, него која једина има смисла. Нека вас Господ све чува! Помените и нас у својим молитвама, али и сву нашу браћу и сестре православне, као и све људе без обзира ко су и шта су, јер свима је потребна помоћ Божја и благослов Божји. Знајте да и ми, гдје год да смо, са радошћу се сјећамо и молитву Господу упућујемо и узносимо за вас, а Боку волимо читавим својим бићем, као и читаву благословену, предивну и свету Црну Гору. Живјели! Нека вас све Господ благослови!“

Патријарх Порфирије данас од 19 часова присуствоваће свечаној академији у Цркви Светог Николе у Котору, уприличеној поводом 185 година рада Српског пјевачког друштва „Јединство“ (1839) из Котора, на којој ће бесједити проф. др Дарко Танасковић.

У недељу, 29. септембра, Његова светост Патријарх српски г. Порфирије ће началствовати Светом литургијом у которској Цркви Светог Николе.

Весна Девић

Фото: Жељко Драшковић

Извор: Митрополиија црногорско-приморска