У недјељу, 17. септембра, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије освештао је и положио камен темељац за храм Светог Алимпија Столпника у Горњој Ржаници код Плава.

Освећењу су уз вјернике из више околних мјеста и градова присуствовали и представници градске власти из Плава. 

Радост изградње светковине увеличало је и крштење 30 мјештана тог села. 

Честитајући новокрштенима и благосиљајући велико и најљепше дјело у којем човјек може да учествује – изградњу храма, преосвећени Владика Методије је казао да ће се под његовим сводовима, куполама и крстом окупљати сви они дивни Христови следбеници, који жуде за небеском водом, жедни вјечнога живота, путем који су нам утабали наши дивни и славни преци. 

“На овом пољу смо одлучили да градимо храм, а у томе гдје ће бити постројен више је Небо учествовало него наш разум. Тамо негдје на почетку прошле године када смо размишљали да га правимо, кренули смо са ове главице горе изнад магистрале, па смо онда сишли испод ове стране гдје је гробље, ту смо се опет неке околности испријечиле”, бесједио је Владика Методије, додајући да се онда, некако, тај храм ”зауставио” баш на тој ливади, поред воде која симболизује извор воде живе, Живоносни источник Пресвете Богородице, из које је произашао и оваплотио се Христос, Бог наш и Спаситељ.  

Владика је благосиљао да изградња обједини све људе добре воље који буду имали жељу да учествују у изградњи овога дивног храма. 

“Да се изградњом ових зидова и слагањем камена и цигле све до крста на куполи, изграђују и наши међусобни односи, заједништво, љубав, слога, праштање и помирење, да се градњом овог храма у нас и у наше душе усели Дух Божји, да нас осјени благодат са висине, и да нам се отворе очи да видимо пут којим треба да идемо, и да у другом човјеку препознамо свога брата, јер су Подвижници налик на онога коме смо овај храм посветили, подвизавајући се у пустињама, говорили ”видим брата свога, видим Бога свога”, бесједио је Владика Методије, подсјећајући да је сваки човјек боголико биће, створен по Његовом лику. 

А све Његове заповијести које су нам дате, навео је Владика, сливају се само у ону двоједну, а то је да ”љубимо Господа свога, свим срцем својим и свом душом својом, свом снагом и свим умом својим”, а уз то иста као и та је да ”љубимо ближњега свога као самога себе”, као двоједна заповјест коју нам је Христос оставио и о којој висе сав закон и Пророци.  

Владика је појаснио да све оно о чему нам је говорио Господ кроз Мојсија Боговидца, кога данас прослављамо, и дао нам закон и све оно што нам је кроз Пророке друге, које нам је у Светом Писму остављено, и поруке које нам је слао,  виси у овој двоједној заповијести о љубави. 

“ У коликој и којој мјери се буде међу нама зацарила та најљепша од свих врлина и украса, та особина Божанска, јер то је једно од имена Божјих – Бог је љубав, у тој мјери ће  и овај храм да расте, да буде лијеп, благословен, чудотворан и животодаван, “ закључио је Владика Методије, а као знамење тог дивног почетка навео је данашње крштење десетина људи, што је почетак онога што треба да извире из овога храма, а то су Свете Тајне кроз  кроз које нас запљускују Божанске енергије, и којима се појимо и духовно хранимо, узрастајући у мјеру и висину раста не само наших славних предака него Христовога, да душом својом доспијемо до Царства Небескога. 

Он је нагласио да је тај раст могућ једино кроз љубљење ближњега свога, као самога себе. 

“Срећно и благословено велико дјело и да Бог да да се са његовом изгадњом још више изграде наши међусобни односи, у љубави, праштању, миру, слози и заједништву. Бог вас благословио и сваким миром, благодаћу и добром даровао, амин, Боже дај”, рекао је Владика Методије.  

Предсједник Одбора за изградњу Милун Томовић је казао да су генерације предака сањале изградњу храма, који је први у Црној Гори посвећен Светом Алимпију Столпнику, истичући да је ово посебан дан за цијело Горње Полимље.  

Он је подсјетио на ријечи Његоша из Горског вијенца  ”Муж је бранич жене и ђетета, народ бранич цркве и племена”, наводећи да су то двије вриједности које сваком народу, поготово нашем, даје све: стабилност, међу, тврђу и државу.  

„Нијесу наши непријатељи луди када су напали управо те двије вриједности. По њиховом сада муж није више бранич жене и ђетета, него уништитељ. Парадоксално, али они кажу да је тако, па су неки људи хтјели да купе наше храмове мислећи да то може да се купи, али су велике литије казале своје и народ је одбранио Цркву, а ми ћемо бити достојни, прави родитељи и мужеви и бранићемо жену и дијете, и остати своји на своме“, казао је он.  

Подсјетио је да је Горња Ржаница кроз вријеме имала много турбулентних, a мало срећних времена. 

„Црква у Горњој Ржаници помиње се у једној хрисовуљи којом Стефан силни Цар потврђује метохе Дечанском манастиру и Пећкој Патријаршији, у којој каже за међу између Велике и Горње Ржанице ”Низ Белоше поток како се камен котрља у Лим на Петкову цркву”, а остаци те цкрве су недалеко одавде, која је постојала и прије манастира Високи Дечани. Од тог времена, ево скоро шест вјекова, Горња Ржаница није имала цркву, Бог је дао а ми узмогли и она је саборница, и сабрала нас је као никада прије“, казао је Томовић.