Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је на празник Светих мученица Минодоре, Митродоре и Нимфодоре, у суботу 23. септембра 2023. године, Свету Архијерејску Литургију у храму Светог архангела Михаила, у Ријеци Марсенића код Берана.

Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије: протојереј-ставрофор Боро Врховац, јереј Миленко Ралевић, архиђакон Јаков (Нинковић) и ђакон Душан Маговац из Епархије крушевачке.

Прије свете службе Божје, Преосвећени Владика Методије је освештао нови фрескопис у храму.

Сабранима се архипастирскм бесједом обратио Владика Методије, честитајући празнично сабрање и обновљење храма, по димензијама скромног храма, али, истакао је Владика, нема мале цркве, све су велике, по љепоти и дивоти и топлини, у српском народу и српским земљама. Од 1994. године, када је  још блаженог спомена Митрополит Амфилохије освештао ову црквицу, а тада се, кажу, понајвише око изградње потрудио Сава пок. Марсенић, са свима који су у томе, знаним и незнаним и на свој начин, по могућностима учествовали да се подигне и построји овај дивни храм, па све до данашњег дана и овог обновљења најновијег, гдје сте сви устали, и Марсенићи и друга братства, шире и даље околине, из нашег народа да овај храм засија у оваквој љепоти и оваквој свјетлости“, казао је Епископ.

Додао је да оно што је најбитније и суштински најпотребитије једном људском бићу, јесте да то људско биће буде дио заједнице, не било какве заједнице, него божанске.

„Заједница Бога и човјека јесте Црква Божја, она је Тијело Христово коме је Христос глава. Изградња цркве у неком мјесту је диван и јасан знак да се народ из тог краја сабира на истински, прави начин, уједињује и удружује у добру и у молитви Господу. То је онај пут којим су наши преци ходили, нама у аманет оставили. Овај храм је први пут и живописан, ту су осликани ликови Господа Спаситеља, Свете Тројице, Мајке Божје и светитеља Божјих који су, на неки начин, највише везани за народ овог мјеста и овог краја, чији је култ овдје најприсутнији и најживљи. Да Бог по својој суштини није благоизволио да Сина свог пошаље у овај свијет, Који је узео на себе, на своју божанску природу, уједно и истовремено и заједно, човјечанску преко Пресвете Богородице, чији празник Рођења, још увијек, прослављамо, не бисмо могли знати, видјети и опипати Онога Који нас је створио и Који је у свом превјечном плану имао на уму сваког појединачно овдје сабраног од нас да ће се родити, да ће живјети, трудити се и крилити нас благодаћу својом, хранити и окрепљивати да истрајемо на путу спасења, сваку душу од постања свијета до данас и до краја свијета и вијека“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Кроз откривање тајне Свете Тројице Оца, Сина и Светог Духа, коју нам је открио Христос Богочовјек, можемо, навео је Владика, да наслућујемо и сликамо, не само Свету Тројицу, Христоса Који је узео лик на себе људске природе, поред свог божанског, него и свеце Божје, и Мајку Божју Која Га је родила и преко Које је домострој спасења испуњен рођењем Сина.

„Њу Која је остала увијек Дјева, као и прије рођења, тако и после рођења, и све свеце Божје сликамо, не да бисмо их обожавали, него да бисмо прослављали Онога Кога су они својим животом, подвигом или мучеништвом прославили, Христа Бога нашег. Ми смо освештали сада овај живопис и иконостас у овој цркви, не да бисмо се клањали зидовима, малтеру, фрескама и дрвету на коме су ти ликови изображени, него клањајући се, цјеливајући иконе које су изображене и обраћајући се за помоћ онима који су на њима осликани, ми се, у ствари, клањамо Богу једином и истинитом. То је прави начин и приступ како треба да приступамо иконама и свецима Божјим на њима изображеним“, поучавао је Преосвећени Епископ Методије.

Бесједио је о прочитаном одломку светог Јеванђеља, у коме се каже да неће знати човјек тренутка, ни часа када ће доћи Син Божји, Његов други долазак.

„Други долазак Христов неће бити као први у смирењу, у јаслама које су у пећини међу пастирима, него ће бити, тако нам је рекао Христос, у слави, на облацима односно на анђелима Божјим. То ће се десити у једном тренутку, зато је Христос рекао сљедбеницима својим, у које и ми овдје, данас, сабрани спадамо, да стражимо, односно да бдијемо, јер не знамо трена и часа када ће се то десити. Шта значи стражити и бдити? Какво је то стање духа? Како ми онда треба да се понашамо, поред свакодневних послова, како ћемо у току сна док спавамо да стражимо и да бдијемо? Како ћемо знати да смо испунили ту заповијест Божју бдења и стражења?“

„Никако друкчије него онако, како су нам рекли Свети Оци, трезвеноумљем. Ум наш, који посједујемо као инструмент преблагословен и диван, који нам је Бог дао, треба да очистимо од свих лоших и злих мисли које не долазе само од нас и са наше стране, некад долазе и из вана, ненадано, од ђаволске силе зла, која кроз помисли које нам убацује у ум хоће да загади оно најтајније мјесто у нашем бићу, центар нашег бића, које је намијењено за Бога, а то је срце човјечије. Он нема приступа осим преко помисли, ђаво до срца човјечијег, а то мјесто које је најсветије, које је Бог човјеку дао, то срце је центар његовог бића, намијењено је као престо, да буде Бога небесног, да се Бог преко благодати своје усели у срце, и у центар нашег бића. То не може никако друкчије без стражења, трезвеноумља, на првом мјесту чишћења ума од злих мисли и помисли, превара, интрига, сплетки, мржње и других облика негативности које преко тих нечситих и злих мисли долазе на човјека“, рекао је Владика будимљанско-никшићки, истичући:

„То чишћење ума и трезвења значи нисмо опијени мислима, него смо трезвени, пажљиви, пазимо шта нам се по уму дешава. Ко је тај који пази? Наше мисли то нисмо ми, ако можемо да их опазимо то значи да их из једног другог мјеста посматрамо, а то је та дубина нашег бића. Кад опазимо мисао која нам се десила у уму, и створила не знамо откуд и на који начин, треба да останемо трезвени да то одбацимо и да не улазимо у то, призивајући једино име Божје, да се на тај начин од тога одбранимо и ослободимо, силом имена Христовог. Зато су Свети Оци стално наглашавали да је то трезвеноумље преломна тачка у нашем духовном животу. То је истинско и право бдење, не само физичко стајање на ногама, читање молитвеника а да нам блуди ум на другу страну. Кад дођемо на богослужење, поготово на свету Литургију, најважније је трезвење и учествовање у њој, што више разумијевајући ријечи молитве које се изговарају на светој служби“, поручио је Владика.

Кад почињемо да разумијевамо ствари које се око нас дешавају, у њима ћемо, објашњава Епископ Методије, интензивније да учествујемо, а самим тим ће сила благодатна, литургијска и благодатне енергије које се сабирају, на динамичнији начин, преобразити наше душе и очистити од баласта гријеха и осталих нечистоћа.

„Јеванђеље које се читало данас о трезвењу и бдењу само о томе говори, то једино треба да је човјеку основни задатак, увијек непрестано да држимо свој ум чистим, испуњавајући га тихо, у себи молитвом Исусовом. Такав и живот наш да буде овдје, тих, благословен, непретенциозан, ненадмен и охол, него са љубављу према другоме, оном активном, динамичном да нешто истински за другог и за заједницу урадимо. Ми без заједнице као појединци не представљамо ништа. И овај Одбор за обнову храма ће добити као заједница, а преко њих и сви ви, сви они који су на било који начин учествовали у обнови и украшавању овог дивног храма, дакле, дивно је кад заједница напредује, а не кад се само појединац истиче, а заједница пропада. Црква је она која сабира и говори о заједници, а не о појединцу, спашава се заједница, а не човјек сам за себе. Једино се Христова заповијест о љубави може испунити према ономе који нам је најближи“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Методије.

Потом је Црквени одбор при храма Светог архангела Михаила у Ријеци Мареснића одликован архипастирском граматом за показану љубав и доброчинство према својој светој Цркви, а нарочито приликом обнове храма. Чланови овог Одбора су: Милан Марсенић, Радован Марсенић, Александар Ракетић, Милан Марсенић, Светислав Ђековић, Данило Марсенић, Мираш Марсенић, Александар Марсенић, Радоња Марсенић, Вучић Марсенић.  

У послеподневним часовима Владика Методије је обишао село Горње Луге код Андријевице гдје је благословио мјесто за градњу цркве.