На празник Сабора Срба Светитеља, у недељу 15. септембра 2024, у цркви Сетих Апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу Литургију је служио јереј Александар Раковић.

Подсјећајући на Апостола који нас опомиње да иако постоје четири Јеванђеља, да су она једно и једино  Јеванђеље у Духу и истини, као што нема много наука Христових него једна наука и истина.

Указао је да је Христову проповијед одликовала строгост, иако се у њеној сржи налази љубав, али само она истинска, која је жртвена, страдална, крсна љубав.

„Зато се Господ попео на Kрст да би нас тим уздизањем на Kрсту научио и просветио, уразумио и опоменуо да је једина истинита љубав -крсна љубав“, појаснио је он.

Осврнуо се и на јеванђелску причу о младићу који је питао Господа шта да учини да задобије живот вјечни и који је инсистирао на даљим одговорима, од оних да испуњава Мојсијев закон.

„Kада младић наваљују и хоће да буде на једној висини богопознања и богоразума, Господ неће одмах да га смири и спусти у тој његовој потреби  да се покаже да је на духовној висини, него говори да бу му умирио савјест: „ То што си држао досад држао си Мојсијев закон и добро си га држао, остани у томе и имаћеш живот“. Дакле није нам свима дато да идемо на велики висине. На свакој вечерњој понављамо ријечи Псалмопојца Давида „Горе високе дао си јеленима стијена је прибјежиште зечевима“. Нисмо сви јелени да хитамо на горе и висине зато треба да се држимо стијене- Христа. Тако Свети Оци тумаче овај псалам. И у овом случају, значи држи се Мојсија и Мојсијевог закона, ниси ти кадар за нешето више, то је хтио Господ да му каже, али он је био упоран и питао Господа 'а преко тога како савршен да будем'.  А Господ каже: „ Ако ћеш савршен да будеш продај све оно што имаш, дај ономе ко нема и пођи за мном“.

Е ту је богаташ одговор, са којим се ставља међа и дистанца између њега и Господа, јер није био способан да одговори на тај задатак. Иако му Господ, видимо није тражио 'држи се ти 10 заповијести, буди поштен у њима и то је твој ниво, мјера висина'. И каже Јеванђеље младић се веома ражалости, „бесједио је о. Александар.

Тумачећи на опомињуће ријечи Господа на крају Јевенђеља да је 'тешко богатоме ући у Царство Божје', о. Александар је истакао да се оне однесе на људе тог времена, а да смо у односу на њих скоро сви богаташи, јер ријетко ко оскудијева у најосновнијем.

„Гдје је благо ваше ондје је и срце ваше".  Oве ријечи односе се на то да морамо да посложимо приоретете, коме припада прво мјесто и част и нашем срцу, души, животу, и онда послије да слажемо све наспрам Њему достојнога мјеста, јер морамо се питати је ли је срцу нашем пречи Господ Бог или нешто друго, било које богаство, иметак, кућа, њива, отац, мајка, дијете,  на коју страну ћемо превагнути. Господу припада прво мјесто а да ли ми тако чинимо, да ли Богу дајемо Његово мјесто у нашим душама и срцима и имамо ли Бога увијек у нашим срцима, сјећамо ли се Господа непрестано, да је и над нама и свим нашим иметком и чељадима Господ Бог, јер ако то заборављамо срце ће наше да скрене у неке жеље и похоте које не само да су далеке од Бога, него нас супростављају од Њега. Господ очекује да изнова и изнова, како каже прозба  'сав живот свој Њему предамо', а кроз Њега као кроз какав дурбин на све остало гледамо. Да Њега учинимо Царем и Господарем својих срца, а пошто Њему дамо мјесто које Му припада да кроз Њега расуђујемо и просуђујемо све што је на небу и земљи и под земљоим и било гдје у васиони. То Господ очекује и то му и припада, а одузимамо Му га ако дајемо простор ма каквој ствари која је од овог свијета и вијека“, казао је он.

На крају бесједе указао је на ријечи Господње „гдје је благо ваше ондје и срце ваше“, наводећи да Господа губимо ако се превише оптерећујемо овоземаљским бригама, и да пут до Њега преко наших ближњих, око којих треба да бринемо и да старамо.