Саборним крштењем, Светом Архијерејском литургијом и освећењем славског колача у храму Вазнесења Господњег у Шанчевима код Бијелог Поља, прослављена храмовна слава. Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ Будимљанско-никшићки Господин Јоаникије са свештенством.

На саборном крштењу крштено је двадесет двоје мјештана овог и околних села. О храму на чувеним Шанчевима, гдје су били шанчеви великога војводе и јунака војсковође Јанка Вукотића, Епископ Јоаникије је казао да је то духовна тврђава и духовни бедем који ће нас заклонити и спасити.

„Данас на овај Свети празник, у току службе пјевамо пророчке ријечи Светога цара Давида, који је живио девет стољећа прије Христа и пјевао о Вазнесењу Његовом: „Вазнесе се великољепност Твоја Господе, изнад Небеса ...“. И остало што пјевамо током Светих служби односи се на овај Свети празник. А како то да се великољепност Божија, љепота, Његова величина и Слава вазнесе изнад небеса, када пјевамо да је Бог на престолу Небеском вјечно и да је Он творац неба и земље? И како то да се вазнесе Његова велељепност изнад небеса кад је он вјечно изнад небеса. У овоме, драга браћо и сестре, видимо велику тајну, јер је Бог сишао са Неба на земљу, сјединио се са нама, ради нас и ради нашега спасења постао је човјек. Ради нашега спасења, очишћења и опроштаја наших гријехова, примио је крсно страдање, излио своју животворну крв на Крсту за наше обновљење. Сједињен са нама у тијелу људском извршио је спасење свијета. Такав је наш Бог Кога прослављамо. Он је из љубави према нама, према роду људском, сишао са Неба и постао као један од нас. То, наравно, не можемо људским умом и ријечима ни довољно схватити, ни објаснити, али нас у тајне домостроја нашег спасења уводи Света вјера православна, уводи нас Дух Свети који просвећује наш ум, мисли и срца да схватимо колико је то потребно за наше спасење.

Када пјевамо о великољепности Божијој, која се узнесе изнад Небеса, тиме, заправо, прослављамо Вазнесење Христово, који је прво сишао са Неба на земљу. Син Божији, Који је љепота Бога и Оца, икона Бога невидљивога, Који је Творац Неба и земље – Он је сишао и сјединио се са нама, али је и узишао. Он је узео нашу људску природу и сјео са десне стране Бога и Оца. Када говоримо да се Он вазнио на Небо, не мисли се на ово небо видљиво, него на Небо духовно. А када се каже да сједи са десне стране Бога и Оца не мисли се да је то нешто просторно, него се тиме изражава слава коју Господ Исус Христос има на Небесима. Да је он вјечно на Небесима и да нас је усиновио нашем Оцу небескоме, коме се молимо молитвом „Оче наш“. Господ, Који нам је показао пут спасења док је био на земљи, није задржао за себе своју велељепност, него је све нас који у Њега вјерујемо учинио учесницима своје вјечне непролазне славе, радости и живота“, бесједио је Владика Јоаникије, додајући да зато и подижемо храмове у славу Христа Господа, у славу Свете и животворне Тројице, Оца и Сина и Светога Духа, исто онако како се и крштавамо.

„И све наше службе у цркви су у име Свете Тројице. Све су то велике тајне у које треба постепено да улазимо и да се у њих упућујемо. То је велика наука за нас и свако од нас, било да је свештеник, владика или хришћанин, има цио вијек посла да би нешто схватио и примио од онога што је Божије, што је свето и вјечно. То је смисао људскога живота на земљи. Живимо на земљи, али гледамо према Небу. Наша душа је отворена Небу. Права истинита вјера треба да се поистовјећује са правим истинитим животом и са правом истинитом љубављу“.
Послије дугих деценија отуђења опет се враћамо светињама, кроз изградњу Светих храмова. Свједоци смо да се десило чудо, баш посљедњих година, када се мислило да ће се Црква запоставити и заборавити, тада поче обнова старих светиња и народ опет поче да приступа Богу и светињама, да се враћа крштењу и самоме себи, својој слави, својим ближњима и прецима. А то је прави и једини пут у будућност, јер нема правога пута, ако нијесмо на добром темељу, ако нијесмо на путу истине, онда сви наши путеви воде у пропаст. Један је пут који води у живот, а то је пут Божији.

Драга браћо и сестре, има много путева и ми као слободна бића можемо ићи куд хоћемо и како хоћемо. Али, треба ипак да схватимо, јер смо умна и словесна, Боголика бића да је један пут, који је прави, истинити пут за свакога од нас. Свако од нас је оригинална, посебна личност, али, сви ми, имајући своју боголикост, се опет сједињујемо у Христу Господу. Нама, Цркви Божијој Исус Христос је глава, као што је добар домаћин својој породици глава. То је слика онога што је у Цркви Божијој, гдје је Господ глава свима нама, нашим прецима и потомцима“, бесједио је Владика Јоаникије.

Послије Свете Архијерејске Литургије, причешћа и освећења славског колача услиједило је свенародно весеље.

Ј.Ћ.