Skip to main content

Прослава Дјетинаца у манастиру Ђурђеви Ступови

Епархија будимљанско-никшићка
21.12.2011.
Вијести

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Преподобног Саве Освећеног и Дjетинце, у недјељу, 18. децембра, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Прослава Дјетинаца у манастиру Ђурђеви Ступови

Преосвећеном Епископу је саслуживало неколико свештеника архијерејског намјесништва беранског и свештеномонаха: протосинђел Данило (Трпчевски), игуман Ђурђевих Ступова, протојереј Марјан Вујовић, јеромонах Јеротеј, те јерођакони Антоније и Агапит, сабраћа Манастира.

Вјерном народу, сабраном у светом богослужењу, ријечима архипастирске бесједе обратио се Његово Преосвештенство владика Јоаникије. Он се осврнуо на причу из Светог Јеванђеља која говори о дјелима безграничног човјекољубља Божијег, исказаног кроз исцјељење једне жене, коју је дуго мучила тешка болест.

“Случај жене, која је 18 година боловала и није могла ни да устане, а коју је Христос Господ, сажаливши се на њу, исцијелио и подигао, као и многе друге болеснике, није само њен случај, него свих људи, цијелог човјечанства. Сви смо ми свезани својим слабостима, па не каже ли Његош “слабост`ма смо земљи привезани“, свезани смо својим тјелесним немоћима и болестима, а, што је још опасније, свезани смо својим гријесима и манама. Од свега тога развезује нас Господ, ослобађа нас као кад сужња у тамници неко ослободи, кад се нађе неко милосрдан и милостив, па му, упркос његовим гријесима и осуди, све опрости и ослободи га.“

Прослава Дјетинаца у манастиру Ђурђеви Ступови

Гријеси су наше најтеже болести, највеће зло за човјека јесу гријех и помрачење, невјерје, безумље. Све се то множи и гомила тамо гдје нема праве вјере, а Господ је чинио чуда на тај начин што је прво уливао вјеру у срце оних које лијечи. Тако је и са овом женом о којој данас говори Свето Јеванђеље, проговорио је тек неколико ријечи и када је увидио да она вјерује да ће је јој Он помоћи, Исус Христос ју је једном ријечју и додиром руке исцијелио, прелио је оно вјечно здравље у њено онемоћало тијело и подигао је са болесничке постеље“, рекао је Преосвећени Владика.

У својој бесједи он се осврнуо и на празник Дјетинце, који наша Света Црква тог дана прославља.

Прослава Дјетинаца у манастиру Ђурђеви Ступови

“Кроз Божићни пост и кроз молитву, кроз дивне празнике који слиједе до Божића, као што су Дјетинци, Материце и Оци припремамо се да достојно прославимо рођење Спаситеља нашег Господа Исуса Христа, Који је ради нас људи и ради нашег спасења постао дијете, оно дијете кроз Које нам је дошло спасење, Које је донијело спасење цијелом свијету. То дијете нас је ослободило и развезало свезе гријеха и свезе болести, свезе мрака и таме које су нас везивале. С друге стране, Он нас је ухватио у везе љубави, у мреже љубави Његове, а те мреже Његове љубави, које је бацио на цијели свијет, то су мреже које не заробљавају, него ослобађају човјека, мреже које испуњавају наше биће љубављу, свјетлошћу, миром, радошћу. То су везе и мреже које нас повезују и умрежују са Господом, са Оцем нашим Небеским и са ближњима нашим. У томе је наша слобода, наша радост и наш живот.“

Прослава Дјетинаца у манастиру Ђурђеви Ступови

“Чинећи, драга браћо и сестре, у славу Божију, а у ове дане прије рођења Христовог, дивне народне обичаје, позивам вас, нарочито мајке, да сљедеће недјеље, на празник Материца, у име Онога Који нас је ослободио веза греховних, да се одвежете и учините дар својој дјечици. И овдје у Манастиру лијепо ћемо прославити тај празник и сљедећи празник Отаца, да ако Бог да, припремајући се постом и молитвом, духовно и физички, достојно прославимо рођење Христово, које долази. Ми славимо Бога Небеског, Оца нашег, а славимо Га кроз Христа Господа, Који се оваплотио и постао човјек. Ми, заправо, славимо оваплоћење Христово на овај свети празник, који ће доћи. То је онај празник кроз који је Господ устројио наше спасење, јер ми, на тај начин, вјерујемо да је Господ извршио спасење преко свог Сина Кога је послао у овај свијет, Који је примио нашу људску природу и у њој устројио наше спасење, тиме што је постао као један од нас и показао своју неизмјерну и необјашњиву љубав“, закључио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.