Промовисана књига "Краљевина Црна Гора - Споменица јубилеја 1910."

У Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу у сриједу, 10. новембра, одржана је промоција књиге „Краљевина Црна Гора – споменица јубилеја 1910.“, аутора Јована Маркуша.

Промоцију је поводом јубилеја - стогодишњице проглашења краљевине Црне Горе, организовала Митрополија црногорско-приморска и ИИЦ Народна Мисао. Књига „Краљевина Црна Гора – споменица јубилеја 1910.“, према ријечима ђакона мр Николе Маројевића је волуминозно дјело, хроника и историја догађања, хронологија збивања и личности у назначеном периоду, филм у облику књиге, илустрована монографија и изложба за стотину година покретних докумената, који су овдје повезани и укомпоновани.
- Овако конципирана књига чини дио животописа Црне Горе с почетка 20.в., прилог у приказивању догађаја онако како су се десили. Важно је истаћи да је, при томе, све засновано на чињеницама и документима које не можемо промијенити и прилагодити разним данашњим укусима, па самим тим остају као трајно свједочанство о том времену. Ова књига се темељи на званичној архивској грађи, периодици из тог времена, вриједним дјелима или записима аутора који су били на значајним државним функцијама у књажевини или краљевини Црној Гори, обимној литератури о времену које је претходило и о оном када је проглашена краљевина Црна Гора, фотографијама из државних институција и приватним збиркама фото документације, већином потомака значајних учесника јубилеја, казао је ђакон Никола Маројевић.
У промоцији је учествовао и професор Миомир Ковачевић који је истакао да је намјера данашњих историографских надничара да изврше националну нивелизацију између неспорних Срба и спорних идентитетских Црногораца. Они упорно покушавају да срубе све историјске величине и висине у прошлости Црне Горе.
- Већина историчара се скрива испод плашта званичне политике и идеологије. За разлику од њих истинољубиви Јован Маркуш је сам, али у предности јер зна ко је, а то је сазнајна нужност без које није могуће испитати феномене историјске прошлости. Ова његова књига је зборник вриједних историјских докумената који убједљиво доказују пуноћу српског идентитета Црне Горе, а галерија славних христољубивих и богоугодних владика и државника само овјерава постојаност светосавља на овим просторима, нагласио је Ковачевић. Уредник књиге „Краљевина Црна Гора – споменица јубилеја 1910.“ књижевник Будимир Дубак се осврнуо на Црну Гору из времена када је она проглашена за краљевину, након чега се врло брзо, казао је Дубак, отворио пут за историјске несреће које се догађају и у садашњој Црној Гори.
- Кад је угашено свијетло на тој великој позорници 1910., кад је свечаност завршена и спуштена завјеса, убрзо потом долази историјска трагедија Црне Горе, а то су Балкански ратови, залудни поход на Скадар, Први свјетски рат, одлазак краља у егзил, ропство под Аустро-угарском, глад, мука, несрећа. Послије бљештаве свјетлости и славља, који су владали те ноћи и тог дана на Цетињу, као на каквој историјској позорници, то весело приказаније се ту и завршава. На сцену ступа хамлетовска трагедија и велика драма. Она се не завршава само ту, него и Другим свјетским ратом и братоубичаким ратом и подјелама и доласком комуниста на власт, борбеним атеизмом у Црној Гори, рушењем Његошеве капеле, порицањем српског идентитета, ратовања православља и наше Свете Цркве Православне.
Сто година борбе против самих себе. Ова књига нам, на основу чињеница и документације, омогућава да кратким поступком сагледамо како се завршавала једна славна и права Црна Гора и како се отварао историјски пут за историјске несреће које и данас, ево, видимо трају, истакао је Дубак. Публици се на крају вечери обратио и аутор. Он је, између осталог, казао да је основни мотив за писање ове његове књиге немирење са кривотворењем историје Црне Горе коју, по диктату званичне политике и идеологије, фабрикују неки савремени „историчари“. Промоцију у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког, благословио је јереј Миодраг Тодоровић, а одломке из промовисане књиге читала је вјероучитељ Татјана Божовић.

Srpska pravoslavna crkva

Sveviđe