Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у суботу 9. фебруара, на празник Преноса моштију Светог Јована Златоустог, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.
Саслуживало је свештенство архијерејског намјесништва беранско-андријевичког и монаштво Манастира.
Послије Литургије је служен помен новопрестављеном слузи Божијем архимандриту Луки Анићу, игуману манастира Дајбабе код Подгорице и свим упокојенима у вјери православној.
На дан Преноса моштију Светог Јована Златоустог празнује се догађај који се збио приликом преноса његових чесних моштију из јерменског села Комана, гдје се као изгнаник упокојио, у Цариград одакле је као патријарх раније управљао Црквом.
Када се навршило тридесет година од његове смрти, Патријарх Прокл је одржао говор у спомен свог духовног оца и наставника, и тим говором је толико разгорио љубав народа и цара Теодосија Млађег према овом великом Светитељу, да су сви пожељели да се Златоустове мошти пренесу у Цариград.
Ковчег с моштима се није дао покренути с мјеста све док цар није написао писмо Светом Јовану Златоустом, молећи га за опроштај, јер је Теодосијева мајка, Евдоксија била крива за Светитељево прогонство, призивајући га да дође у Цариград. Кад је ово покајно писмо положено на ковчег, он је постао сасвим лак.
При преносу моштију, многи болесници који се дохватише ковчега с моштима, оздравише. Када су мошти приспјеле у престоницу, цар је поново молио Светитеља за опроштај у име матере своје и то као да она сама говори: “Док ја живјех временим животом, пакост ти учиних, а сада када ти живиш бесмртним животом, буди користан души мојој. Слава моја прође и ништа ми не поможе; помози ми ти, оче, у слави твојој, помози ми прије него што будем осуђена на Суду Христовом!“ Када је Светитељ унесен у цркву Светих Апостола и постављен у патријаршијски престо, тада је народ чуо из уста његових ријечи: “Мир свима!“ Пренос моштију Светог Јована Златоустог извршен је 438.
