У свечаној сали Пословног центра “НАМА“ у Беранама, у петак, 18. октобра, одржано је пјесничко вече академика Матије Бећковића.
У име организатора ове књижевне вечери и својеврсне духовне гозбе, коју је пред око 300 посјетилаца, приредио наш уважени пјесник, академик Матија Бећковић уводно слово одржао је Влајко Ћулафић, главни уредник часописа “Свевиђе“.
Он је „драгом госту и његовој поезији“ пожелио добродошлицу у име Епархије будимљанско-никшићке и господина Небојше Ђукића, који су организовали сусрет са истакнутим српским књижевником.
“Из обиља онога што су о академику Матији Бећковићу и његовој поезији до сада рекли најистакнутији, прије свега српски писци и књижевни аналитичари, овом приликом, подсјетићу на дјелић онога што је написао знаменити Борислав Михајловић Михиз: “Кад је загуслао старац Милија, кад је кликнуо Његош, кад се замомчио Бранко, кад је заумио Лаза, кад је забугарила Десанка, кад се осмехнуо Матија, наш народ је одмах знао да је то неко у његово име рекао важну и тајну реч“.
“Официрско дете, Матија Бећковић родио се, гарнизонски случајно, у Сенти 29. новембра 1939. Песник високе монтање родио се, тако, у пречанској равници, године почетка Другог светског рата и месеца и дана будуће Републике. Колевка га је, рођењем већ, наменила трајној носталгији за духовним завичајем, јаду и невољи ратног сирочета и предодредила да му политика и историја буду добар комад песничке и животне судбине“, казао је, поред осталог, Ћулафић.
На њему својствен начин обратио се и сам Пјесник, захваљујући на указаној части да буде гост Епархије будимљанско-никшићке и г. Ђукића:
“Васојевићи, јунаци! Учинили сте ми велику част што сте ме позвали да вечерас будем са вама на позив будимљанско-никшићке Епархије и господина Ђукића. Ја ћу вама говорити своје стихове, јер оно што бих говорио мимо стихова све сам то боље рекао у стиховима, па нема смисла да говорим горе оно што сам рекао најбоље што сам могао“.
Током пјесничке вечери, у којој је академик Бећковић направио избор из своје, у народу веома цијењене, радо слушане и често цитиране, поезије, наступио је хор “Свете мати Анастасије“ из Берана.
Током протеклих десет година, од 2002. и дана устоличења Преосвећеног Владике Јоаникија, Беране, које ће идуће године обиљежити осам стотина година постојања манастира Ђурђеви Ступови, престоног храма светосавске Будимљанске Епископије, а данас Епархије будимљанско-никшићке, град основан, негдје у ово доба, прије 150 година, а прије 100 година, такође у ове дане, ослобођен од Турака, имало је част да неколико пута чује бесједничку и пјесничку ријеч господина Матије Бећковића, на чему је, у име организатора вечери, још једном захвалио пјесник Влајко Ћулафић, иначе предсједник беранске Црквене општине.
