Српска православна богословија Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима, поводом 230 година свог постојања, организује од 11. до 13. октобра 2024. године међународну научну конференцију Српска црквена просвета. На свечаном отварању скупа поздравно писмо Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија прочитао је Преосвећени викарни Епископ новобрдски г. Иларион:

– Ваша високопреосвештенства, уважени представници републичких, покрајинских и градских власти, поштовани учесници ове међународне научне конференције, драги професори и богослови Карловачке богословије, даме и господо, браћо и сестре,

Радост Нам испуњава срце знајући да плејада прегалаца, са разних страна и различитих академских интересовања, узима учешће у раду вишедневног научног скупа који за свој повод има велики јубилеј–230 година оснивања богословске школе Светог Арсенија Сремца. Попут сабирања на једном месту, на Божанственој Литургији, које увек бива сабрање око Речи, Логоса, и ово сабрање и саборовање, имајући за узор Литургију, опредељено је за реч, у дому где се више од два века проповеда и исповеда Божје Слово. Важност обележавања овог великог јубилеја на овако високом научном нивоу немерљив је за Светосавску Цркву, будући да ће излагачи, поред других тема, својим историјско-богословским опусом покушати да расветле значај и улогу Карловачке богословије као једног од главних црквено-просветних духовних центара, која је имала, а што је и данас неупитно, посебну улогу у животу наше помесне Цркве и њене јеванђелске мисије.

Историја код дефинисања своје садржине и предмета препознаје феномене, догађаје и институције. Феномен је краткотрајна појава која остаје забележена у историји са дужим или краћим последицама. Догађај представља трајући моменат; он се бележи и мења правац не само његовим учесницима, већ утиче на ток историје; док је институција заокружени систем, који увек саображавајући се времену у којем се налази, непрестано мења правац и утиче и на људе и на историју. Тако о томе говоре историчари.

Црква, пак, као Тело Христово увек је и у свако време и феномен и догађај и институција. Тако, није чудо што је Бог у својој великој милости дошао у историју догађајем Оваплоћења и даровао овом свету Цркву, која је најпре Тело Христово, по речима апостола Павла, али у свету има и образ организације – институције. Она свако своје чедо води преко, чини се, институције у догађај Христа, који постаје трајни феномен у нашим животима; односно, Христос својом личношћу све у потпуности преображава и обожује – Он постаје све у свему. Из те перспективе Црква разуме просвету, са тог становишта Црква позна васпитање, на том темељу Црква схвата и јубилеје.

Велика је и благословена чињеница да су наши славни преци, претходници на трону Митрополита карловачких, подигли и гиманзију и ову школу која непоколебиво стоји на овом месту већ 230 година. Њу су они заквáсили својом пожртвованошћу, а на њиховом трагу то су чинили и чине и сви јерарси наше свете Цркве који су били архипастири у Срему, што је и данас случај са актуелним Митрополитом сремским Василијем.

Наука тражи егзактне податке, историјски проверљиве и доказиве. Тај принцип је у историји Богословије Светог Арсенија управо успоставио њен ректор и професор, блаженог спомена архимандрит Иларион Руварац. Но, знао је он као што и ми знамо да извори, књиге, повеље и списи, никада неће моћи да искажу и изразе и све оне непроспаване ноћи наших богослова који су ,,занесени“ науком Христовом изгарали да своју веру у Њега покрепе и знањем о Њему; неће моћи да искажу жртву генерација професора и особља које се 230 година неуморно старало о 3.500 ученика ове Богословије, колико их је изашло из ове образовне установе од те давне 1794. године до данас. Оно што је извесно у егзактном смислу јесте чињеница да смо се данас сабрали у Карловцима да прославимо овај јубилеј и да ће свако од учесника оставити свој оригинални печат, али радост и понос, како Нашу тако и вашу, мериће својом мером Сведржитељ који нека ову школу, сва наша богословска училишта и све људе од књиге држи својом моћном руком у љубави и слози, миру и јединству.

Желећи долгоденствије Богословији Светог Арсенија и успех у раду учесницима научног скупа, посебно поздравља домаћине и шаље архипастирски благослов,

АЕМ И Патријарх српски Порфирије

***

Свечаном отварању међународне научне коференције у Карловачкој богословији су присуствовали високопреосвећена господа митрополити сремски Василија, зворничко-тузлански Фотије, китруски Георгије из Грчке Православне Цркве и вроцлавски и шћећински Георгије, ректор Хришћанске богословске академије у Варшави; г. Виктор Москвин, директор Дома руске дијаспоре „Александар Солжењицин“ у Москви; и др Драган Станић, председник Матице српске.

У свечаним салама Карловачке богословије, које носе имена знаменитих патријараха српских Георгија Бранковића и Германа Ђорића, своје радове наредна три дана представиће истакнути научни посленици из Београда, Бања Луке, Беча, Битоља, Варшаве, Источног Сарајева, Москве, Новог Сада, Стокхолма, Солуна, Санкт Петербурга, Сомбора, Трпиње, Цетиња и Шапца.

Као својеврсна најава великог научног скупа, 10. октобра 2024. године, у Карловачкој богословији је свечано отворена изложба посвећена 230. годишњици тог знаменитог богословског училишта и једној од најважнијих просветних институција српског народа.

Извор: СПЦ