Поводом годишњице од упокојења протојера-ставрофора Марка Ђурковића, у суботу 26. октобра 2024. године, Литургија је служена у цркви Светих апостола Петра и Павла, 2024. у старом градском гробљу у Никшићу.

Литургију је служио протојереј Миодраг Тодоровић, парох никшићки, а потом је, на гробном мјесту, гдје почива прота Марко, служен годишњи парастос протојереју-ставрофору Марку Ђурковићу. Помен су служили свештеници никшићког намјесништва: протојереј-ставрофор Драган Крушић и протојереј Миодраг Тодоровић.

Члановима породице блаженог спомена проте Марка Ђурковића, родбини, пријатељима и вјерном народу сабраном, поводом годишњег помена, обратио се свештеник Миодраг Тодоровић. 

Он је казао да некад дође вријеме да један народ изгуби праве оријентире и прави темељ, заборави на то, који га је створио и изградио, почне да ради против себе.

„Тако се било десило и у нашем српском народу да смо заборавили шта нас је родило и изградило, онда смо устали против часног крста и све оно што је тај Часни крст велико добро и благословено донио нам, а онда смо кренули што је супротно њему, умјесто да идемо путевима живота ми смо кренули путевима смрти, умјесто да идемо и да се хранимо од оне хране и појимо од оне воде које воде у живот вјечни, од које се не жедни и не гладни, ми смо неколико времена лутали по њивама глади и жеђи, били све гладнији и жеднији, јер наша душа није прихватала ту храну“.

„У тим временима врло су били драгоцјени људи, а драгоцјени су и сад, који нијесу заборавили на Крст часни, на Христа и Његову Цркву, ни на Његово распеће, ни Васкрсење, који нијесу заборавили ни на свете Божје људе. Један од тих, млади човјек тада, Марко Ђурковић 1963. године, први од `45. године, који постаје свештеник овдје, у Црној Гори, који је рукоположен. Од тада, пуних шездесет година и који мјесец више, проповједао је и свједочио, и упућивао на те темеље који су нас створили и који су нас изградили“, казао је о. Миодраг.

После шездесет година часне свештеничке службе и благослова који је доносио овоме граду, па и шире, упокојио се, подсјетио је свештеник Тодоровић, уочи Светог апостола и  јеванђелисте Луке, Светог Петра Цетињског, Светог Ловћенског Тајновидца.
„У тим данима упокојио се, сигурно, један Светитељ који ће нам се јавити и открити, наш блаженопочивши Митрополит Амфилохије. То вријеме његовог упокојења показује да је наша Црква, Христова Црква, Црква дубоке промисли Божје која никад не диже руке ни од једног човјека, а која и кроз кончину ових људи показује према коме треба да се окренемо“.

„Добро се сјећам, у тим временима, да је било „јунаштво“ и култура да неко каже, на примјер, за Владику Николаја да је то највећи мрачњак XX вијека, сад ти људи, нажалост, који су гледали тако на мрак и на свјетлост, гдје су ти људи сада, а гдје је Владика Николај. Много се десило непочинстава јер је завладао мрак, било је црно са мало бјелила, а једно од тих свјетила и бјелила био је отац Марко, било је и осталих људи који нијесу били свештеници, на примјер ових седам Далматинаца који су овдје у Никшићу и околини, у читавој Црној Гори, одржали наше манастире, одржао их је Бог, одржао их је Христос, али су они били Његови свједоци, било је и овог обичног свијета који је свједочио своју вјеру и љубав према Христу својим понашањем и дјелима“, бесједио је протојереј Миодраг Тодоровић. 

По његовим ријелима данас треба да се присјетимо оца Марка и његове супруге Љепосаве која му је у свему била потпора.
„И ми од овога да примимо један наук каква год времена била, какве год мрчаве се надносиле, да знамо да ће оне проћи а да ми останемо у свјетлости, да ми останемо на Христовом путу. То нам свједочи наша историја и није добро да човјека помуте смуте овога времена, д ана рачун пролазног почнемо да хулимо на оно што је вјечно, што је честито и благословено. Сам Бог зна колико је прота Марко примио увреда, али све то Христа ради. Данас његова душа блиста, а ми да се помолимо за оне људе који су гонили њега, а преко њега Христа и да кажемо да Бог просвијетли сваку душу, да Бог просвијетли ону таму која нас опкољава. У свим временима те таме има и да знамо да свјетлост увијек разагна ту таму, разагнаће таму свих времена и свих вјекова, јер је Христова задња, јер је Христос васкрсао, јер је Христос побједио смрт“.

„Зато, да бисмо били на путевима живота вјечногморамо бити и треба да будемо на Христовом путу као што је био наш драги и честити прота Марко. Христос васкрсе!“, поручио је свештеник Миодраг Тодоровић.