Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, на празник Преподобне мати Параскеве - Свете Петке, у 18. недјељу по Духовима, 27. октобра 2024. године, Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеној овој великој Светитељки у Расову код Бијелог Поља, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Епархије будимљанско-никшићке.

Епископ Методије је прије почетка свете Литургије чин чтеца рукоположио Нићифора Шћекића и Угљешу Величковића.
Сабраном вјерном народу ријечима архипастирске бесједе обратио се Владика Методије, честитајући празник и храмовну славу, а свечарима крсно име.

„Срећан празника и слава свима вама, а и онима који се сабирају на другим мјестима широм васељене, Бога славе и заштитницу своју и нашу Свету Петку Преподобну, у Епивату рођену. Брата којег је имала, који је отишао путем монаштва Евтимије, епископ постао, а она своје родитеље чувала и  бринула о њима до њиховог упокојења, а када је све обавезе које је имала посвршавала пошла је у Цариград и у Јорданску пустињу потом и подвизавала се до своје старости, а онда, вративши се у свој родни град ту се упокојила. У своје вријеме, сигурно, да је била непозната, али све што је тајно и непознато, а што сија божанском свјетлошћу то на крају, као што је својим нелажним устима Христос рекао, да се не може град сакрити кад на гори стоји, на гори врлина, доброте, благодати Божје“.

„Та је благодат исијавала из њеног гроба, па много година након њеног упокојења њене су мошти извађене и прослављене, народ се молио, ношене од Цариграда до Трнова, па опет до Цариграда, па и до Београда. Владика Николај је говорио да је српског поријекла, он је то истражио, а данас у Румунији у Јашију се налазе њене мошти. Овдје и по свим српским земљама православним светиње с њених светих моштију се разносе и носе, поштују, пред њима се и њој се обраћајући Христу Богу молимо за спасење своје, својих душа и народа свога, цјелокупног човјечанства“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Навео је да се на њен празник чита Јеванђеље о дјевама, као што је она била, а Господ је ту правио разлику између побожних и непобожних, то јесте оних који су споља исправни, форму држе, спољашње дјеловање праведно, али изнутра немају своје срце, окупано смирењем, милошћу, благодаћу Божјом.

„Јеванђеље које смо чули, које говори о Страшном суду, када дјеве излазе а то су душе хришћанске у сусрет свом Женику, а свака је душа хришћанка и тежи свом извору, да иде ка Њему као свом увору. Као што Јеванђеље каже, чекајући умориле су се па су заспале, позаспивале, а онда кад се труба јавила и ангели и глас проломио да Женик долази, кад су устале једне су имале запаљене жишке, а другима се гасио пламен јер није било уља, није било горива, а шта је гориво, на шта горе наше душе, шта је циљ и смисао нашег живота до благодат Духа Светог. Само они који се накупе, приме благодат Духа Светог а онда пазе на голубијим ногама ходају кроз овај живот и ове дане овог земаљског живота, чувајући ту благодат да не изгубе и умножавајући својим молитвама, подвизима, добрим дјелима, надасве милошћу и љубављу према другом човјеку, према свакој творевини“.

„По јеврејском обичају у оно вријеме Јудеји су имали обичај да кад удају дјевицу седам дана празнују и свадба траје, а кад удају удовицу три дана свадба траје. Онда се изморе људи, свадба се дешава у роду младином, код таста, а тек после седам дана увече крену да је прате сватови мужевљевој кући. Зато су по ноћи кренули, у Јеванђељу се каже, дјеве у сусрет Женику. По ноћи се иде и гази по тами овог земаљског живота, а једина свјетиљка је ријеч Христова, која нам освјетљава тај пут и даје гориво нашим жишцима да горе пламеном љубави и чежњом према Христу. Тај дан који ће доћи, каже Господ, сакривен је од нас, никад ником није јављен и зато каже: Стражите, будите будни, пажљиви, јер не знате дана и часа када ће Женик доћи“, рекао је Владика, указавши на ријечи апостола Павла, који каже: Сад је најповољније вријеме и данас је дан спасења.

„Ко стражи значи да Га чекају у овом тренутку сада, не чека Га вечерас, нити Га очекује сјутра, јер се пројектује ван овог тренутка и иде у мисаоне конструкције, излази из живота и од мјеста гдје се једино можемо с Њим сусрести, а то је сада и овдје и данас, зато каже Христос: Стражите. У овом тренутку с Њим се сједињујемо и у сваком тренутку у коме будемо и боравимо и који дође, који је будућност неизвјесна, али када дође опет ће бити сада и овај тренутак. Ту Га чекамо и ту се с Њим сједињујемо. То је порука овог празника Преподобне наше матере која се непрестано с Њим у јединству, молитви, благодати Божјој живјела и купала, а онда у том непознатом, повученом њеном подвижничком животу нико се тако и толико светитеља у нашем народу, на тај начин не прославља а да је толико био непознат за свог живота“.

„Свети Никола је био епископ, познат човјек, помагао и за живота благом које је имао и дао сиромасима и остали светитељи, Свети Сава, али о Светој Петки скоро ништа не знамо, али се толико развио њен култ и поштовање, јер је народ дубоко у себи осјетио везу с њом, њену љубав коју има према свом и свим народима људског рода. Њеним молитвеним заступништвом ми то живо осјећамо. Многи у подножју ове цркве славе Свету Петку као своју крсну славу, али и они који је не славе као крсну славу славе таман као крсну славу њен празник. Она је наша мајка и заштитница, поготову нашег рода. И дан данас у Беогрду, гдје су јој мошти биле иам света вода, која се носи, народ који узима, добија исцјељења и иде тамо као на поклоничко мјесто, мјесто живе воде, благодати Божје“, казао је Преосвећени Епископ, поручивши на крају своје бесједе:

„Бог вас благословио, Света Петка вам била на помоћи, душе ваше сијале благодаћу Божјом као мудрим дјевојкама, да идемо у сусрет Женику и да се спашавамо не сјутра, ни вечерас, ни догодине, него сада, овдје, у данашњем дану, јер је ово дан спасења. То никад не треба изгубити из вида, нити треба одгађати такве ствари јер су оне најважније у нашем животу“. 
Након Литургије преломљен је славски колач, славски колачи данашњих свечара, међу којима и Кола српских сестара, које Преподобну мати Параскеву – Свету Петку прослављају као своју небеску заштитницу. 

Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије уручио је овом приликом грамате и захвалнице заслужнима приликом помоћи у обнављању храма у Расову и градњи парохијског дома, који је, по Владикиним ријечима, брзо урађен, јер је израз љубави и спремности мјештана да све на овој благословеној главици дивно украсе и уљепшају, да и тиме покажу своју љубав према Светој Петки и Христу Богу нашем.