У шеснаесту недјељу по Духовима, на празник Светих мученика Трофима, Саватија и Доримедонта, 2. октобра 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Успења Пресвете Богородице у Павином Пољу.
Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије уз молитвено учешће вјерног народа.
Владика је у току Литургије миропомазао слуге Божје: Лидију, Александра, Александру и Милену.
Сабране је архипастирском бесједом поучавао Преосвећени Епископ Методије, наводећи да ријеч евхаристија на грчком језику значи захваљивање, захваљивање Богу Коме смо све дужни и не треба никад да заборавимо да Му благодаримо за све што нам је дао у животу.
„Што нам је дао да уђемо у матицу живота, што нам је дао породице у којима смо рођени, народ у којем живимо, завичај свој коме се радујемо, Који нам је све дао. Никад то не треба да заборавимо, поготово, кад се саберемо на светој Литургији око Хљеба живота. Оно најдрагоцјеније и најважније, суштинско што нам је дао је небески хљеб који је сишао с неба, то је Христос Бог наш, на свакој Литургији хљеб и вино се претварају у Тијело и Крв Његову. То је привилегија коју немају сви народи на земљи и не упражњавају“, рекао је Владика, додавши да зато треба највише Богу благодарити.
Кад се окупимо око Хљеба живота, увијек, по ријечима Епископа Методија, треба да нам је на уму да свима опростимо да бисмо се могли достојно причестити самим Богом живим.
„Сваки човјек је боголик, свако створење, а камоли сваког човјека Бог воли подједнако. Кад год нешто имамо против некога и нијесмо му опростили како можемо прићи дрско Оцу небесном и причестити се Тијелом и Крви Сина Његовог. Зато, прво да благодаримо Богу на светој служби и сваки дан за све што нам је дао, а друго – да опростимо свима да би могли са Христом да живимо“, поучавао је Његово Преосвештенство.
Да бисмо могли са Христом да живимо треба, казао је он, да будемо у миру са свима, а понајприје са самим собом. Ако опростимо, онда смо нашли мир у својој души, без обзира какав одговор и одзив био са друге стране.
„Хананејка жена, која се помиње у Јеванђељу, није била од јеврејског, јудејског рода, била је странкиња. То су иноплеменици, незнабошци, нијесу знали за правог Бога и због тога су их Јевреји презирали, сматрали да су гори него пси. Једном приликом, када је Христос отишао у незнабожачке крајеве, да би се сакрио привремено од Јудеја и првосвештеника који су хтјели да Га убију због онога што је проповједао, што их је називао лицемјерима, који су приграбили за себе кључеве царства, а нијесу давали другима, живјели су лицемјерно, били притворно зли, а правили су се добри и тражили су прва мјеста у зачељима, дакле, дошла је једна Хананејка и молила Христа да се смилује над њеном несрећом, да јој исцијели ђавоиману кћер“.
„Њена туга и бол су били тиме већи што се то десило ономе кога је она највише вољела, чеду њеном. Христос је пустио да иде за Њим, али јој се није обраћао, чак су се и апостоли, који су били Јудеји, смиловали и почели да утичу на Христа да се смилује на ову жену. Он је пита шта хоће, а она каже да јој ћерку мучи ђаво и да је исцијели, а Он каже: Не треба хљеб, који је припремљен за дјецу и чеда, бацати пред псе. Те ријечи је нијесу погодиле, јер је већа била несрећа и бол него та увреда, али није одустала. Она даље каже: Јесте, али и пси једу од мрва које падају са трпезе Господара њихових. И они морају да живе, макар дај мрвице тог хљеба небеског, ако не цијеле комаде који припадају дјеци Божјој“, бесједио је Владика.
Навео је да није познато зашто је Христос допустио и због чега једино, на том мјесту је био груб, чак и суров, а не благ и милостив, какав је у Јеванђељу, према другим људима.
„Вјероватно због тога да покаже Јудејцима и својим ученицима да народ Божји није само у једној заједници, братству, племену, раси, него да су сви људи Божји који признају и исповједе Христа за Господа. Како Га је Хананејка исповједила? Рекла је: Господе Исусе, сине Давидов, исповједила Га је као Христа и као Бога. Он је рекао: Жено, велика је вјера твоја, ове вјере не нађох ни међу Јудејима. И каже: Исцијељена је кћер твоја, иди у миру. То је начин каква треба да буде вјера наша, да захваљујемо што једемо и хранимо се хљебом Господњим, а не од мрва и да увијек благодаримо Богу што нас је удостојио да будемо у тој ситуацији. И друго, да наша вјера буде истинска, да буде истрајна, да не одустајемо и да буде са дубоким смирењем“, казао је Епископ будимљанско-никшићки Методије.
