Литургија и монашење у Заграђу: Да имамо жртвену љубав према Богу и према ближњему својем

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, на празник Светог апостола Кодрата и Оданије Воздвижења, у уторак 5. октобра 2022. године, Свету Архијерејску Литургију, у манастиру Светог Јована Крститеља, у Заграђу.

На почетку Литургије, у којој је саслуживало свештенство и монаштво Епархије, Владика је замонашио слугу Божјег Николу (Живковића), давши му монашко име Спиридон.

„Нека је наздравље монашење нашег брата Спиридона, који продужава монашку лозу у овој светој обитељи, у овој великој древној светињи. Све оно што се на Христу темељило, на истини, вјери и правди Божјој, увијек je претрајавало кроз вјекове, претрајаваће и тећи до свршетка свијета и вијека, до у вјечност и у Царство небеско, у свјетлости лица Христа Бога нашег“, рекао је Владика Методије.
Сви прави сљедбеници Христови, истински за лицем Његовим жуде, покушавајући, уз Божју помоћ, да подражавају оно што је Христос поручио и заповиједио да чинимо.

„A jедино што је заповиједио јесте да љубимо, не с рачуницом, не из интереса, него до краја, истински, нелицемјерно, да имамо жртвену љубав према Богу и према ближњему својем. Још је рекао да свако ко хоће за Њим да иде треба да се одрекне себе. Шта значи одрећи се себе, оно што покушава сваки хришћанин да учини? То значи одрећи се свега онога што смо умислили и мислимо да јесмо, свих оних слика и представа које имамо о себи и ономе шта мислимо и сматрамо да бисмо требали да будемо у овом свијету, задовољавајући се спољашњим формама и облицима, тежећи да заузмемо друштвене положаје, да стекнемо иметак“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Оно што Христос од нас тражи, поучавао је Пресвећени Епископ, јесте да они који покушавају да то сачувају, сматрајући то животом својим, они ће суштински живот изгубити.

„Они који то сматрају животом, ако то предaју, изгубе Христа ради, Његовог имена ради, љубави Божје ради ти ће стоструко од тога добити, насљедити, задобити живот вјечни, живот истински. А нема истинског, правог живота ако у њему нема Христа. Све оно што чинимо у свом животу, и што треба да чини отац Спиридон, од данашњег дана, још ревносније, усредсређеније, приљежније јесте да, не само на устима и ријечима, него да животом својим, својим дјелима показује, испуњава заповјести Божје, заповјести о љубави. Једино тако ће овај свијет познати да смо Христови ученици, ни по каквој спољашњој форми, облику, нашем статусу, друштвеном положају, одјећи коју носимо. Ништа то неће значити, него само они који истински буду љубили Бога и ближњег свога, овај ће свијет препознати у њима прави, истински Христов пут, пут спасења“, казао је Владика Методије.

Додао је да смо за тај пут сви призвани, поготово отац Спиридон, који је, пет и више година, боготражитељски ишао од манастира до манастира скупљајући, попут пчеле, нектар благодати Божје.

„Сазрео је и у себи ријешио, спуштајући се у најдубљу тачку бића свога, гдје све остале спољашње идентитете је одбацио и дошао у ону нулту тачку, гдје се срео са Христом и гдје све оно што је наше треба да отпадне, а да остане само Христос с Којим треба да живимо, Који треба да обитава у нама. Сви смо на то позвани, а онда све оно што смо добили у овом свијету облагодатићемо Христовим ликом у нама, то ће онда, тек тада, добити пуни смисао, и наше поријекло, и наше име, наша раса, спољашњи идентитет, форма, облик, положај и остало што добијемо у овом свијету“.

„Са дубоком, истинском вјером у Христа и у Његову помоћ смјело и храбро ходимо путем храбрих, хрушћански пут је пут храбрих, да се одрекнемо свега што је од овог свијета да би стекли Христа, да би једино Он живио у нама, а Њиме онда постигли све и тако цијела васиона постала наша, на крају и Царство небеско кога да нас удостоји Бог љубави, Света Тројица, Отац и Син и Дух Свети“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.