У Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу у петак, 18. фебруара представљена књига "Херцеговци у бунама и ратовима (1482-1882)", аутора Чеда Баћовића.
Баћовић је аутор тридесетак дјела различитог књижевног жанра, од чега су двије књиге пјесама, збирке афоризама, потом монодрама "Ја, Лука Вукаловић, војвода ерцеговачки" и друга прозна остварења. Осим као плодан и даровит стваралац Баћовић је познат и као сакупљач и биљежник народног блага.
Бројну публику у Црквено-народном дому у Никшићу поздравио је аутор Чедо Баћовић, изражавајући задовољство што су са њима и представници Општине Љубиње Вукашин Поповић и Славољуб Микић, иначе предсједник Одбора "Просвјете" у овом граду, те Миро Брборић, секретар Организације бораца Републике Српске.
Он је рекао да је Никшић срце некадашње старе Херцеговине, која је земља јунака и паметара и расадник нашег лијепог језика и пробране ријечи. У Херцеговини, још од времена Херцега Стјепана, трају буне и устанци, нагласио је Баћовић и подсјетио на оне најславније, које су предводили никшићки војвода Грдан и бесмртни Лука Вукаловић, те на Невесињску пушку, устанак из 1882. године, Балканске ратове, Први и Други свјетски рат, не заборављајући ни онај последњи.
"Нема камена, ни стопе херцеговачке земље која није крвљу окупана. По завршетку устанка 1882.године Црна Гора и Никшић су братски прихватили Херцеговце, не само истакнуте прваке, већ и друге невољнике. У Никшићу су нашли уточиште многи Херцеговци, трговци, занатлије и млади образовани људи, који су удахнули нови живот овом граду. За вријеме Првог свјетског рата у Црногорској војсци је ратовало, као добровољци, преко четири и по хиљаде Херцеговаца. Али, трагична је истина - послије свих ратова Херцеговина је била све мања и све тања", истакао је Баћовић.
"Ова књига је о временима када су, парафразирам једну мисао, малом, условно речено, Херцеговином корачали велики људи - наши преци, који су носили најтеже бреме, а то је зли вакат, који су гинули за олтаре и огњишта и за свету земљу прађедовску, да не изгубе своје име и да их не прокуну потомци. Ово је књига о њима, што су без страха залагали своје главе у залагаоницу звану слобода. Њихови гробови су одавно затрављени, а многи од истакнутих јунака, народних трибуна и освједочених патриота са простора некадашње старе Херцеговине, помало, заборављени. Зашто је тако тешко је одговорити. Да ли зато што данашњи Херцеговци своју историју слабо знају или за њу мало хају, или је у питању нешто друго", казао је у свом обраћању аутор.
Он је нагласио да је књигу "Херцеговци у бунама и ратовима (1482-1882)" сачинио у спомен на велике претке, који су стајали тамо гдје "прах гори пред очи јуначке".
"Ова књига, у форми лексикона или азбучника, у распону од 4 вијека, обухвата преко 1200 имена и садржи близу 200 фотографија и цртежа. Годинама сам радио на овој књизи и, готово, даноноћно прикупљао архивску грађу, читао литерарна дјела различитих профила, часописе, монографије, користио епску поезију, народна памћења и предања, прелиставао енциклопедије, лексиконе, породичне хронике, родослове, обилазио многа мјеста, неке податке провјеравао више пута. Пред вама је књига на коју није стављена тачка. Њене корице нијесу затворене, јер је, сигурно, остало још личности које заслужују да се нађу у друштву ових хиљаду и двјеста јунака", закључио је своје слово Чедо Баћовић.
У представљању књиге учествовали су Обрад Ненезић, драматург и епски пјесник Божо Ђурановић. Као гости вечери наступили су пјесници Гордана Сарић, Аћим Вишњић, Блажо Даниловић и народни гуслар Славко Горановић.
