Митрополит Јоаникије поводом Његошевог дана у Матици Српској: Заслуге Његоша и Љетописа на просвештенију и обједињавању нашег народа
У сриједу, 13. новембра, у Новом Саду се обиљежава Његошев дан а поводом два вијека Љетописа ове најзначајније српске институције културе и књижевности. Љетопис Матице Српске један је од најстаријих књижевних часописа на овим просторима а који се објављује од 1824. године.
У свечаној сали Матице Српске, присутнима се најприје обратио потпредсједник Његошевог одбора академик Миро Вуксановић, који је казао да се ове године обиљежава двије стотине година од првог броја љетописа Матице Српске, што је јединствен јубилеј у српској науци и култури и шире: „Ове године се навршава и 190 година од како је у Летопису објављен први текст о Његошевом књижевном делу. То је било семе одакле се развила грана науке која се зове Његошологија. Било је природно да дан Матице Српске посветимо том односу Његоша и Летописа“, казао је академик Вуксановић.
Публици се потом обратио предсједник Његошевог одбора, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије. У свом обраћању он је казао да ако промислимо мало дубље о Његошу и његовим заслугама као и заслугама Љетописа Матице Српске за ових двјеста година онда видимо непрестално прожимање:
„На просвештенију српског народа, на његовом обједињавању, на његовом културном уздизању и сабирању наших сила, да бисмо били духовно што јачи, што утемељенији. Да би на тврдом и поузданом темељу градили и нашу садашњост и нашу будућност. Велика ми је част што имам прилику да вас поздравим поводом овог јубилеја.
Ово је свечани и свештени тренутак нашег заједништва у ономе што нас обавезује, оплемењује и ономе што нам даје снагу а то су велике заслуге наших претходника и културних стваралаца који су нас својим дјелом задужили и оставили нам у наслеђе да све своје силе употребимо на славу Божију, на добро и спасење српског рода“, поручио је владика Јоаникије након чега је отворен научни скуп.
Присутнима је потом представио свој рад Горан Максимовић а у наставку је планирано да своје радове представе чланови и секретари Његошевог одбора.
Извор: Митрополија црногорско-приморска
