Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је на празник Обновљења храма Светог великомученика Георгија – Ђурђиц, у суботу 16. новембра 2024. године, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Добриловина.  

Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске.

Вјерном народу, сабраном у светом богослужењу, ријечју архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Епископ Методије, четитајући данашњи празник у којем се прославља и Пренос моштију Светог Георгија из Никомидије у Лиду Палестинску.
„Светог Георгија многи у нашем народу славе као славу, а Свети Георгије је слика и образац онога за шта је свака душа хришћанска призвана. Када дође човјек у овај свијет, главни и основни смисао нашег постојања јесте да постанемо одраз небеске и божанске свјетлости, дакле да се небеско Царство и Бог манифестују овдје у овом свијету кроз нас и наша дјела, свих људи, то је циљ сваког човјека без обзира којим се послом бавио или у ком је народу рођен, или ком социјалном статусу припадао као што је и Свети Ђорђе био војвода и војник, бавио се неким послом који му је више могао сметати у његовом хришћанском животу, него потпомоћи и подржати га у његовом настојању. Али, сваки човјек, гдје год се налазио призван је да буде одраз божанске свјетлости у овом свијету“.

„Како ми то постајемо? Постајемо тако што се правилно опредјељујемо на оне изборе који се пред нас стављају свакодневно у нашем животу. Од тог избора и правилног одабира зависи оно шта ћемо ми бити и постати, да ли ћемо бити проводници свјелости небеске или ћемо бити они који још више усложњавају и отежавају ову, ионако тешку ситуацију у земаљском шару. Неко може, чак, да постане разбојник због животних околности, васпитања и онога што му се десило и што је довело на тај пут, али човјек и као разбојник може да дође у ситуацију да донесе добре одлуке. А то нам је свједочанство онај разбојник на крсту који је први ушао у Царство небеско“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Додао је да се може десити да и апостол, који је сво вријеме хода за Исусом, гледајући сва чудеса и Његову божанску природу која је свијетлила док је Исус је ходио земљом, да се деси да он буде први који је погинуо за сву вјечност. То је, по Владикиним ријечима, Јуда, који је направио погрешан избор.