Skip to main content

Епископ Методије служио Литургију у Саборном храму у Беранама

Епископ Методије служио Литургију у Саборном храму у Беранама
18.11.2024.
Епископ
Намјесништва

На 21. недјељу по Духовима, када наша света Црква молитвено прославља Преподобног Јоаникија Великог, 17. новембра 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Симеона Мироточивог у Беранама. 

Владици су саслуживали: протојереј-ставрофор Синиша Јанковић, јереји Миленко Ралевић, Милош Мизић и Дарко Јовановић и ђакон Никодин Раденовић.

Литургијском проповједи обратио се Преосвећени Епископ Методије, који је казао да данас Црква слави Светог Јоаникија Великог, имендан Митрополита црногорско-приморског Јоаникија.

„Он је овдје темеље поставио заједно са блаженопочившим Митрополитом Амфилохијем, и желимо Митрополиту Јоаникију добро здравље и напредак у његовој митрополитској служби, много година да га Господ у здрављу поживи и снази, и крепости, и благодати Божјој“.

„Чули смо у светом Јеванђељу како каже Господ онима, који су се тискали око Њега, мноштво народа, каже у Јеванђељу Свети Лука, ишло је за Њим. То је био онај период када је Он био популаран као проповједник, поготово те прве године Његове мисије и проповједи, овдје на земљи. Мноштво је народа из свих градова долазило да Га чују, тог новог проповједника и учитеља, а онда Он, пошто се није задовољавао том масом и бројем људи колико да ти људи, који за Њим иду, разумију оно што Он говори, онда је почео да им прича од тог времена у причама и алегоријама и метафорама да би тако оне најревносније, истинске, праве боготражитеље подстакао да дубље траже и ишту смисао Његових ријечи“.

„Онда каже да им у причама каже како је изашао сијач да сије сјеме. Ко је и одакле је изашао, ко је сијач? Сам Христос Бог Који је изаоаш из предвјечног боравишта свог са Престола на којем сједи са Оцем својим небеским и Духом Светим, изашао је у овај свијет, а сјеме које сије то су божанске Његове ријечи. Онда каже, једно је пало на пут, бијаше згажено.дошле птице позобале га и ништа од њега на крају остало, нити било није, нити израсло. Друго је сјеме, каже, пало на каменито поднебље и толо гдје је танка земља, брзо је изникло, али чим је кренула суша, није било влаге, спарушило се и увело и никаквог рода није донијело. Треће, каже, пало је у жбуње и трње у неку добру земљу, али га је жбуње и трње прерасло и угушило и ни ту плода није дало. Тек четврто је пало, каже Господ, сјеме за добру и плодну земљу и ту је дало свој род, опет, не једнак, негдје по 30, негдје по 60, а негдје по стотину зрна“, бесједио је Његово Преосвештенство. 

То сјеме Господ, по Владикиним ријечима, вјековима сије до данашњег дана, не бирајући мјеста гдје га сије.

„Шта је њива, шта представља њиву и оно на шта пада то сјеме, та подлога? То су људска срца, нека су пут утабан, тврд и бесплодан по коме ћукају птице зрневље и све што на њега падне, а то су каменита и тврда, отврдла срца, то су људи који слушају ријеч Божју, али на једно ухо уђе, на друго изађе, никаквог се процеса у њима не започне духовног, никаквог трага не остави, него те птице које дођу да позобљу то зрно, то су лукави демони који однесу те ријечи и њихово срце остане тврдо и неплодно, а ово каменито тло које има мало земље  на себи, то су они који с одушевљењем све увијек прихватају, али чим дођу нека трпљења, искушења, кад треба и својим животом потврдити то што је лијепо, дивно, паметно и смислено, они одустају од тога и настављају другим путем. То су они који немају у себи довољно воље и снаге да иду за Христом, а ни хтјења“.

„А они трећи који, у земљу на коју падне, добру земљу то сјеме, али трње и жбуње које га прерасте не да му да да плода то су они који се бави бригама овог свијета, сластима и страстима. Имају потенцијала да дају добре плодове, али она нераскидива веза њихова за страсне, сласне ствари овог свијета и за бриге којима се обремењују, а не пусте их да Господ понесе дио тог бремена и да им улије снаге да до краја то изнесу, одустају на крају од тог сјемена и оно не даје никаквог плода. А тек на ону дивну, добру, племениту и плодну земљу кад падне то значи да је то срце припремљено за ту ријеч Господњу. То сјеме небеско које пада на срца људска, како та срца припремити, а да то сјеме да доброг плода? Једино преумљењем и покајањем, потпуним заокретом у свом животу. Потпуним ослањањем на оног трећег, Онога Који је изашао из предвјечног свог боравишта, дошао да сије овдје, живио с нама заједно, узео нашу природу на себе, а онда је у том споју у својој личности божанске своје природе и тварне, тјелесне, човјечанске коју је узео не себе оваплоћењем, њу је, ту човјечанску природу на сву вјечност спасио тиме што се сјединила са божанском у Његовој личности“, поучавао је Преосвећени Епископ Методије. 

Указао је да је Он обећао од оног дана кад је сијао то сјеме до данас и до краја свијета и вијека, да ће они који ће Му сљедовати и који ће своје срце покајањем припремати, слушајући Његове ријечи, трагајући за дубљим смислом, бивајући истински, прави боготражитељи и они који ишту спасење своје душе, њима ће открити тајне Царства небеског.

„То је рекао и својим ученицима у данашњем Јеванђељу: Вама је дато да знате тајне Царства небеског, остали ће слушати у причама, а само они који буду истински хтјели да закопају дубље биће моји ученици као што сте и ви моји ученици Свети апостоли, тако је Христос рекао њима. Сви ми који слушамо ријеч Божју, ако не будемо дубље за тим смислом трагали и у покајању припремали своје срце да прими то сјеме божанске љубави и ријечи Божје, неће оно дати плода, то је показала људска историја. Овдје гдје се пометосмо тјелесно, али духовно се огријасмо и своје душе напојисмо, да кренемо из овог храма благословеног који, ево, добија своју форму и облик онако како му је назначена, каква треба да буде. Почео се иконостас овдје постављати, ако Бог да, брзо ће заблистати с иконама на њему, а и са живописом на овим зидовима, па ће онда и то бити слика нашег духовног напретка и припремања срца наших, душа наших, нашег односа са Богом. То ће бити слика нашег односа са Богом овај свети храм“, поручио је Владика будимљанско-никшићки Методије, изразивши радост што је данас у овом светом храму  са вјерним народом Берана, па иако, како је казао, не стиже да чешће овдје служи свету Литургију, увијек је срцем и душом овдје, међу њима, у овом граду и у овом храму и светињи Ђурђевим Ступовима.  

Литургију је пратио хор „Младенци“, којим руководи Анђела Јовићевић Брајовић.