Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, на празник Светог Нектарија Егинског, у сриједу 22. новембра 2023. године, Свету Архијерејску Литургију, у храму посвећеном овом великом угоднику Божјем новијег времена, а који се љубављу вјерног народа, гради у никшићком приградском насељу Хумци.

Саслуживало је бројно свештенство и монаштво Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке уз молитвено учешће вјерног народа.

Током Литургије, коју је појањем пратио хор Преподобне мајке Ангелине, Владика је у чин чтеца рукопроизвео Марка Поповића из Никшића.

Владика је ђакона Обрена Дамјанца рукоположио у чин презвитера, који ће бити парох у Жупи Никшићкој.

На крају Литургије су освештани славски колачи и жита.

Празничном сабрању присуствовали су: предсједници Општине и Скупштине Општине Никшић Марко Ковачевић и Немања Вуковић, градоначелник Требиња Мирко Ћурић, Драган Радовић из Министарства правде Канцеларија за вјере, Лариса Лукачевић из Директората за односе са вјерским заједницама, које је ријечима добродошлице поздравио Преосвећени Владика Методије.

Владика је, бесједећи, честитао данашњи празник и храмовну славу цркве.

„Срећна слава овом дивном храму у изградњи, који се на чудесан начин васпоставља на овој благословеној главици, у овом дивном и благословеном граду Светог Василија Острошког Чудотворца, на чудесан начин, само Богу знан. Тада увијек испадне, кад људи не пројектују, не планирају, него кад све своје силе и снаге управљају највише на милост Божју, Његову помоћ и надају се да испадне оно што је најпотребитије нама овдје, а то је мјесто гдје ћемо да се сједињујемо с Богом; онда Он нађе начин да од неког објекта, који је прозван магацином или економским објектом да би могао да почне да се гради, испада овако диван и велелепан храм и мјесто гдје ће народ, и гдје се, ево, већ, сабира, Богу моли и Његовом угоднику, великом и дивном светитељу Нектарију Егинском Чудотворцу, који је од младости његове гоњен и биван жртвом сплетки, разних оговарања, злостављан до последњег свог издисаја“, рекао је Епископ Методије, додавши да су га његови непријатељи заправо гурали све чвршће и јаче да се споји са Богом љубави Светом Тројицом.

„Он се кроз страдање испунио благодаћу Божјом и Његовом милошћу, толиком љубављу према људима, који су га, с друге стране, тако прогонили да га је Бог учинио једним од највећих чудотвораца васељене, скоро нашег савременика. То је јуче било кад је Свети Нектарије по Егини и Грчкој ходио, по сјеверној Африци и Каиру одакле је почео, и до данашњег дана, до краја свијета и вијека, ходиће међу људима, Божјим народом хришћанским, лијечећи од најтежих болести, показујући тиме колико љубав има према роду људском и према свима онима који му се с надом и љубављу обраћају, молитвено, скрушено и смирено“.

„Поздрављам и домаћине овог града и заједно су овдје са нама, увијек су и били, и Марка и Немању, поздрављам Драгана Радовића из Владе Црне Горе и Ларису Лукачевић. Дошли су да буду заједно са нама, а највише се радујем што нам је дошао Мирко Ћурић, градоначелник Требиња, који је својом љубављу и сталним похођењем ових крајева, и ми идемо тамо, скоро да смо укинули границу која постоји на Илином брду, између Херцеговине и старе Херцеговине и Црне Горе, између једног народа“, казао је Епископ будимљанско-никшићки Методије.

Бог је човјека као биће, навео је Владика, привео из небића да би се уподобио свебићу, то је наше назначење и суштина нашег окупљања – да постанемо слични Ономе Који нас је створио по свом лику.

„Чак, штавише, толико је та љествица подигнута, подигао је Христос рекавши да будемо савршени као што је савршен Отац наш небески. То значи да будемо свети, а има ли од те потресне истине ишта љепше и од тог нашег назначења, и овог данашњег празника који нам о томе говори у којем прослављамо Светог Нектарија, светитеља Божјег, да је то назначење свих људи који иду за Христом. Ако то макар крену и пожеле цијелим бићем својим Господ ће остало све учинити, недостатке надопунити благодаћу својом“, казао је Његово Преосвештенство, додајући да то жели и новом свештенику који је, по Владикиним ријечима, добио част, благослов и одговорност, добивши свештени чин.

„Дакле, то желим нашем брату и свештенику Обрену Дамјанцу, који је Херцеговац, а то значи да је један од нас, дошао је да буде свештеник у Жупи Никшићкој, Лукову, Драговољићима, да помаже и моли се Богу са овим народом, тиме спасавајући поред своје парохије и душу своју и оних с којима буде у заједници. Наше призвање је да будемо свети, а никад то не бисмо могли бити да се Христос није оваплотио и постао један од нас, да није постао исто као и ми човјек до краја у свему исти, осим у гријеху, не умањивши своје божанство. У Његовој личности вјечно су спојени божанско и човјечанско а без Њега би били вјечно раздвојени и никад нам Бог не би могао бити тако присан и близак. Остао би вјечно оностран и недокучив, неопипљив“.

„Кроз Његову личност светитељи Божји, па и Свети Нектарије, су доказ тог сједињења са божанским, гдје се све тварно и материја, која је дивна и благословена, и добра и управо је ту материју на себе узео Бог, то тијело, крв и месо исто оно што ми људи носимо по дару Божјем; преобразио је ту материју и спасао је уласком својим у њу и у овај свијет и постајући дио нас. То је тајна спасења, тајна Цркве чија је глава Христос. То је тајна овог храма који се васпоставља и подиже, који све љепше сија у овом граду, али сија не само својом архитектонском љепотом и обликом, него сија оним суштински најљепшим и најврједнијим, а то је силом Божјом и благодаћу Божјом, љубављу Божјом овом граду, обасјава га и преображава“, бесједио је Његово Преосвештенство, захваливши свима који помажу у изградњи овог храма.

Надлежни парох протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, узнио је хвалу Богу и Светом Нектарију на овом дану и сабрању, а потом захвалио Владици на благослову и подршци да се овај храм гради и украшава.

„Следеће године, ако Бог да, да се освешта. Хвала градским оцима, сестрама монахињама на молитвама, а највише и најдубље хвала вама, народе Божји, који градите овај храм и уграђујете се у овај храм вашом љубављу, од уста одвајате и приносите овдје, а из те ваше љубави никло је ово здање у коме је најљепше ово сабрање овдје, кад смо једно са Господом, једно постајемо са Њим и једни са другима“, навео је настојатељ овога храма протојереј-ставрофор Слободан Јокић.   

Фото: Јаков Нинковић