Skip to main content

Донаторско вече за изгардњу храма Светог Саве на Жабљаку: Овај храм је симбол духовног јединства нашег народа и символ душе народне

Епархија будимљанско-никшићка
28.11.2023.
Епископ
Вијести

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Методија, у понедељак 27. новембра 2023. године, у организацији Православне фондације, у Београду је одржано донаторско вече на којем су прикупљана средства намијењена за изградњу храма Светог Саве на Жабљаку.

Донаторска вечера за изградњу храма Светог Саве на Жабљаку

 

Сабрање је благословио Преосвећени Епископ Методије, обративши се гостима добротворне вечери и учесницима програма.

„Код нас на Жабљаку је кроз историју је било и радосних и распетих дана, а ово вече и овај дан у којем се сабирају сви ови дани у којима ћемо да градимо овај Саборни храм је уствари круна свега тога и свих тих протеклих дана до дана данашњег. Ово је дан који је свешетак свега онога што се догађало од времена Светог Саве до данашњег дана али је и почетак оног светог богољубног и братољубног што долази и што ће се догађати у овим временима која, ако Бог да, долазе. Хвала Богу да је сазрело вријеме свима нама Дурмиторцима по тијелу и свим другим високовисинцима по духу без обзира на поријекло, свима нама са разних путева, расутих, различито прођених и вођених на мору живота, различитих настројења, личних и породичних, различитих историја, различитих, а истих, милошћу Божјом данас сливених у једно“.

„Зато нам је Бог и дао јер смо се на једном другом плану, не дурмиторском, већ свељудском, дубоко интимно и искрено опредјелили за Царство небеско, које је увијек и довијека. Све што се данас тиче нас и цијелог српског рода широм ових простора словенских и што се тиче цијеле Европе и свијета, а не само цара Лазара и Косовског завјета, стало је на коцку човјековог избора између плодова добра и зла, између два царства небеског и земаљског. Тако је било некада, тако ће бити свагда. Љубећи и опредјељујући се за небеско, сабрали смо се данас да заблагодаримо Богу, да се Богу поклонимо, Њиме прожмемо и Њему сљедујемо, да се просветимо, да братском љубављу и слогом узрастемо са овим храмом укорак и вјеру својих предака у темеље храма светог да салијемо, у зидове да упишемо, у крстове да позлатимо и у нашу дјецу да уложимо“, казао је Владика.

Они, који су се душом Христу Богу клањали, Бога љубили, Богом надахњивали, учили су нас, додао је Епископ Методије, како ваља живјети и мријети за светињу и за истину Божју.

„Поносни смо на њих, јер су нас они довели овдје и зато је овај храм символ духовног јединства нашег народа и символ душе народне. После дугих времена смрти, како Добрица Ћосић пише, долази стварно и могуће. Сваки храм је душа града и слика човјека у том граду, у том народу и цјелокупном земљаском шару. Према тумачењу историографа храм се увијек зида у одређеном историјском и духовном тренутку који никад није случајан. Тај је храм припреман вјековима и чекао је своје вријеме да се отјелотвори стрпљиво, с поуздањем у нас којима је од постања предат из руке у руку, из генерације у генерацију до нас, од Бога чија га љубав отпрема ка нама“.

„Он се неминовно догађа и чекао нас је у овом времену да будемо спремни за њега. Та спремност ријетко само финансијска или правна или било која друга земаљска, то су само посљедице и околности једне много веће и важније и прве акције, истинске и провјерене духовне зрелости, духовне насушне потребе и љубавне интерактивности нас и неба. За овај смо се храм припремали кроз све наше претке, за њега се припремамо и кроз нашу дјецу. Храм се увијек рађа у вријеме које је Бог одабрао, на мјесту које је Бог одабрао, међу нама које је Господ одабрао. А ко смо ми? Ми смо ови овдје који јесмо и сви други који јесу у Господу будни и свијетли. Ми који јесмо су у ствари сви наши очеви и мајке, и ђедови, и прађедови, све њихове патње и пјесме, сузе, зној крвави, јауци и трпљење, глад, оскудица, вапај и покајања, крв проливена за слободу, за брата, за вјеру, за језик, за име и част, њихова мудрост за позвање и познање добра и пута Божјег“, навео је Његово Преосвештенство.

Ми смо, истакао је Владика Методије, све оно што је у Господу рођено и Господом вођено прије нас, за нас и после нас.

„У нама се данас пресретло вријеме које тече, вертикалом с неба благословено творећи крст на мјесту гдје подижемо храм, сљедујући љубав Божју на спасење човјека и цијелог свијета, тако да овај храм, који се рађа и расте пред нашим очима праслика је невидљивог храма, који се вјековима прије стварао у небројеној колони охристовљених душа Божјих, које су се овдје под Савиним благословом родиле и бродиле свијетом, пронијевши свој охристовљени, светосавски ген диљем и широм свих лијепих ријечи и добрих дјела, накупивши мјеру да се заруди и да запупи овај храм. Нека невидљиви храм из наших срца изиђе на видјело и нека крене у свој историјски ход и небески вход. Нека да Господ да овај храм на Жабљаку буде цвијет поникао из хришћанског сјемена, који је Свети Сава собом међу Србе донио и просијао. Нека да Господ да овај свети храм овјенча и Дурмитор у ове наше дане“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Методије.

Одржан је пригодан културно-умјетнички програм у којем су учествовали: естрадни умјетник Миломир Миљанић, народни гуслари: Бошко Вујачић, Славко Јекнић и Милан Ковачевић, пјесници Благоје Баковић и Марко С. Марковић, глумац Александар Дуњић и група „Расија“.