„XI Дани Његошеви“ завршени у Никшићу - Милутин Мићовић: Да није било Његошевих луча, тешко би пребродили вријеме таме у Црној Гори

Књижевно-духовна манифестација „Дани Његошеви“, коју организују Књижевно друштво „Његош“, НВО Његошеве вечери поезије и УКЦГ, а која се ове године одржава 11. пут, завршена је на дан Његошевог рођења, у суботу 13. новембра 2021. програмом уприличеним у Никшићу.

„XI Дани Његошеви“ завршени у Никшићу - Милутин Мићовић

Како се „Дани Његошеви“ ове године одржавају под покровитељством Општине Никшић, Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске, бројну публику и учеснике манифестације поздравио је Марко Ковачевић, предсједник никшићке Општине.

Ковачевић је казао да је ова манифестација показала да се у једном тешком времену, може успоставити континуитет, традиција, чак, и онда кад изостаје институционална и свака друга подршка.

„Они су то успјели, управо, због тога што су се ослонили на овај камен, односно на Петра II Петровића Његоша, а посебна ми је част и задовољство што Општина Никшић има прилику да буде покровитељ овог значајног догађаја и надам се искрено да ће тако бити и убудуће“, казао је први човјек Општине Никшић.

Обратио се и књижевник Милутин Мићовић, предсједник Књижевног друштва „Његош“, чијим напором је манифестација у славу Његоша годинама опстајала и бивала препознатљива и достојна нашег пјесничког генија и његовог дјела далеко изван граница Црне Горе.

„Сабрали смо се да станемо пред Његоша, да се у његово име окупимо и да пројавимо дубљи смисао који нас једино може одржати. Ако бисмо се мјерили Његошевом мјером мало би затегли, мало би шта од нас остало, али да немамо ту мјеру били би у много горем положају. У последњих неколико деценија да није било Његошевих луча тешко би пребродили ово вријеме таме у Црној Гори. С Његошем, с његовом активном помоћи, с његовим лучама успјели смо да препознамо своје лице и да сачувамо свој образ“, оцијенио је Мићовић.

Бесједу на тему „Његош и Матија Бан“ одржао је проф. др Горан Максимовић са Универзитета у Нишу. Он је говорио о свестраној личности, политичким идејама и књижевном дјелу Владике Петра II Петровића Његоша, исказаним кроз разговоре са Матијом Баном.
„Мало је тако важних, а скрајнутих мемоарских текстова у српској књижевности, као што су записи Матије Бана у којима су приказана четири његова дипломатска сусрета са Његошем на Цетињу у раздобљу између 1848. и 1851. године. Историјски контекст у којем су се одвијали ти сусрети, њихов политички значај и далекосежне последице за судбину читавог српског народа у другој половини 19. в. и у почетним деценијама 20. вијека, а добрим дијелом и судбину свега онога што српски народ проживљава у нашем времену, учинили су да ово дјело буде изнова актуелно“.

„Умјетничка природа самог мемоарског казивања, а посебно поступак обликовања Његошеве личности, те богатство и далекосежно значење појединих његових идеја, сврставају ово дјело у сам врх српске мемоаристике, а његова вриједносна димензија и значај могу се упоређивати са знаменитом путописном књигом Љубомира Ненадовића „Писма из Италије или Владика црногорски у Италији“, рекао је Максимовић, додавши да се из данашње перспективе најдрагоцјеним за читање, заборављеног књижевника Матије Бана, чине управо његови мемоарски записи о дипломатским сусретима са Његошем на Цетињу, који су, у пет наставака, публиковани у листу Преодница у Београду 1884. под насловом „Подаци о Петру Петровићу Његошу“.

Своје стихове су казивали пјесници: Вишња Косовић, Радомир Уљаревић, Милица Краљ, Војислав Караџић, Сава Радуловић, Ранко Мићановић, Николина Ковачевић, Бећир Вуковић.

Вече су употпунили: хор Светог новомученика Станка са диригентом проф. Ленком Дурутовић и мр Михаило Перошевић, који је говорио Његошеве стихове.  Водитељ програма била је пјесникиња Милица Бакрач, која је, такође, казивала своју поезију.

 

Video kanal Eparhije

Srpska pravoslavna crkva

Radio Svetigora

Sveviđe