На дан када наша Света Црква слави спомен на Светог Спиридона Чудотоврца и празник Материце, Света Литургија служена је у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.
Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Марко Ђурковић уз саслужење свештеника: протосинђела Никифора Миловића, секретара Епархијског Управног одбора Епархије будимљанско-никшићке, јереја Слободана Јокића, архијерејског намјесника никшићког, свештеника Николе Зечевића и ђакона мр Николе Маројевића.
Након читања Светог Јеванђеља вјерницима, који су у великом броју били сабрани у празничном богослужењу, бесједом се обратио отац Слободан Јокић. Он је казао да рођење Богомладенца, празник који представља почетак свих празника, упућује на то да је Бог сишао на земљу, дошао је међу људе и постао човјек, ради нас људи и ради нашег спасења. То нам говори највећу истину, највећу утјеху за људе, а то је “да је с нама Бог“.
“И све се полако спрема за тај најрадоснији празник. Небеса су спремила звијезду која води мудраце, а мудраци су спремили дарове и кренули да дочекају рођење Христово. Пећина већ грије своје стијене да угости Богомладенца, анђели и пастири спремају пјесму и славослов Богу. Све створено спрема се да дочека рођење Онога Који је све створио. И ми људи спремамо се полако да дочекамо ту велику радост, спремамо се постом и молитвом, спремамо се добрим дјелима. То је оно што нам је потребно да бисмо и ми с анђелима и пастирима могли да принесемо пјесму и славослов Богу“, рекао је свештеник Јокић.
Осврћући се на ријечи црквене пјесме “С нами Бог“, отац Слободан је поручио да нико и ништа не може наудити човјеку који је са Богом и у Њему.
“Ако је с нама Бог ни ђаво, ни гријех, нити иједна сила на земљи и на небу не може против нас, јер је са нама Бог, јер је са нама Син Божији, Богомладенац Христос. “Разумите народи и покорите се“, каже црквена пјесма, јер је “с нама Бог“. Ако смо Христови и у Христу онда побјеђујемо и смрт, највећег непријатеља којег је Христос Својим васкрсењем побиједио, а и ми заједно са Њим кад смо у Њему. Та најстрашнија и највећа пошаст, која се десила, побијеђена је васкрсењем Христовим, које се огледа у овом празнику рођења Господњег, да је смрт побијеђена, да је човјек и све створено призвано да постоји вјечно.“
Наша Црква, према ријечима јереја Јокића, на овај дан празнује Светог Спиридона Чудотворца, праоце и све благочестиве мајке и жене хришћанке, све оне који су знали ову истину и који су кроз историју свједочили да је с њима био Бог и то пренијели нама данас.
“Они су се одазвали позиву који Господ свима упућује кроз данашње Свето Јеванђеље, да приђемо и дођемо на велику Вечеру која се спрема. Та вечера је Царство Божије на које смо сви призвани да у њега уђемо, али спремни и припремљени, и тек тада можемо опет и опет и много пута рећи “с нама је Бог“. А шта да принесемо – љубав, доброту, добра дјела, да принесемо читав свој живот. А кад смо највише са Богом? Кад испуњавамо Његове заповијести, кад се трудимо да будемо људи, да будемо хришћани, тада смо највише са Богом и тада можемо рећи са апостолом Павлом “не живим више ја, него живи Христос у мени“. То да одаберемо, томе да тежимо, то је наш живот. Чућете, драга браћо и сестре, на крају ове службе позив да у миру изиђемо. Гдје ћемо са тим миром ако не да идемо да свједочимо људима да је “с нама Бог“, да смо ми Божији, да нас је Бог створио и да смо Га ми препознали, да идемо и свједочимо народима, сваком човјеку, сваком створу да је “с нама Бог“.
“Али у миру и љубави да изиђемо, јер ако пореметимо или мир или љубав онда нећемо бити спремни да се одазовемо, као што се нису одазвали на Вечеру Господњу они из данашњег Јеванђеља, па ће Господ рећи својима “Идите на раскршћа, на путеве, зовите друге јер ови нису моји“, али не дао Бог да такви одемо. Овдје, на овој Вечери Господњој примамо најсветију тајну у којој смо највише заједно са Господом, у тајни Светог причешћа. Кад примамо Господа у себе постајемо једно са Богом и зато ви који постите треба да се причешћујете редовно. “Кад год ово чините, ову чашу приносите у мој спомен, смрт Моју и васкрсење објављујете увијек и вазда“. Зашто приносимо него да бисмо се причестили, зашто служимо ову службу него да бисмо се причестили. То је заповијест – да сваке недјеље примамо Господа у себе, а то потражује један труд, излазак из себе, да будемо бољи, савршенији и узвишенији, да идемо ка пуноћи раста Христовог. А то не можемо без ове службе и Светог причешћа. Ова служба је слика оне велике Вечере коју је Господ приготовио онима који га љубе и који га познају“, закључио је на крају бесједе отац Слободан Јокић.
Светој тајни Тијела и Крви Христове приступио је велики број вјерника.
