У галеријском простору Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори у Никшићу 12. марта отворена је изложба икона из иконографске збирке Јавне установе Градски музеј Мирко Комненовић и Галерије Јосип Бепо Бенковић.
Изложбу су организовали Јавна установа Музеји и галерије Никшић и Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори.
У име Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори публику и госте поздравила је Марија Јелић, која је навела да поставку чине рестауриране иконе, које потичу из 17, 18. и 19. вијека и припадају руској, грчкој и познатој бококоторској иконописној школи Рафаиловић-Димитријевић.
Директорица ЈУ Музеји и галерије Никшић, професорица Весна Тодоровић захвалила је директорици Ју Музеј и галерија Херцег Нови Гордани Крунић што је омогућила да ова изложба буде уприличена у Никшићу, додавши да су ове двије установе културе успоставиле сарадњу на обострану корист и задовољство оних који воле умјетност, историју, традицију.
Гордана Крунић је казала да су овом изложбом донијели дио богатства са којим се поноси Црна Гора и ЈУ Градски музеј Херцег Нови. Ријеч је о збирци од 20 икона које припадају бококоторској, руској и грчкој иконописној школи. Све иконе, напоменула је она, до прије пет година биле су у веома лошем стању, а велики допринос у њиховој заштити, по ријечима Крунић, дала је америчка амбасада у Подгорици, уложивши око 45 хиљада долара, на чему су захвалили и овом приликом.
Поступак конзервације трајао је око 2 године, а било је потребно иконе очистити, скинути прашину, наслаге дима и нечистоћа, потом приступити заштити и конзервацији. Ради трајнијег чувања за сваку икону израђене су кутије од квалитетног дрвета, а препорука је да се кутије не отварају. Збирка је законом заштићена, посебно икона апостола Томе, која није изложена са осталима у Никшићу.
Изложбу је отворио мр Јанко Јелић, умјетнички директор Никшићког позоришта., који је саопштио да је запазио двије битне ствари приликом посматрања ових икона.
„Прва је везана за тему којом се бавимо годинама а то је питање идентитета. Ми се бавимо, прије свега, колективним идентитетом, наравно и лични идентитет иза тога помало сакривамо, и када се тиме бавимо питамо се којим путем смо довде стигли. Са ког пута ми то долазимо и којим путем би требало даље да наставимо, а ове иконе долазе из периода 17, 18. и почетка 19. вијека. То је период који је, вјероватно, најтурбулентнији и најтежи у историји нашег народа. У том периоду стварају неки људи, у неким школама на нашем приморју и онда сам се мало информисао о ком стилу се ту ради,а то су уствари стилови у сликарству који су његовани у раном византијском и раном хришћанском периоду. То јасно говори о чињеници да ти људи вуку коријен и да нам показују из ког коријена долазимо. Дакле, ако се неко пита ко смо и шта смо ми треба само да погледа Богородицу са Христом у крилу и све ће му бити јасно. Нема неког компликованијег и тежег одговора“, истакао је Јелић.
Изложбу икона из иконографске збирке ЈУ Градски музеј Мирко Комненовић и Галерије Јосип Бепо Бенковић у галерији Матице, у улици Његошевој бр. 20, посјетиоци ће моћи да погледају до 25. марта.
Сенка Чоловић Шумић
