Након Свете Литургије пређеосвећених дарова, коју је, у петак четврте недеље Великог и Часног поста, 28. марта 2025. године, служио у манастиру Косијерево и након сабора свештенства и свештеномонаштва Епархије, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије освештао је, у послеподневним часовима, крст, постављен на мјесту страдања Светог свештеномученика Риста Јарамаза. 

Други светски рат свештеник Ристо Јарамаз дочекао је као косијеревски парох. Поред тога што је служио Богу и своме роду, он је у народу био познат као пјесник и мислилац. Чланке је објављивао у многим часописима, а пред рат је објавио двије збирке пјесама: “Огреви” и “Прегршт свести”.

По избијању грађанског рата, отац Ристо је устао против злодјела партизана као наводних ослободилаца поробљеног народа.
У октобру 1941. године отац Ристо је, код цркве у Валу код Вучијег Дола, дошао у сукоб са Петром Комненићем, односно Савом Ковачевићем. На Божић 1942. године је отишао у село Почековиће како би одслужио свету Литургију. Док је приносио бескрвну жртву Богу Створитељу, партизани су кроз црквени прозор пуцали у њега, промашивши га. Отац Ристо се затворио у цркву до наредног јутра.

Командант партизанског батаљона Петар Комненић је организовао партизанску црну тројку која је имала задатак да га ликвидира. Група партизана га је сачекала на путу Кнеж До-Петровићи, Јовањдана 1942. године. Убили су га са четири метка. Партизани су му после егзекуције ставили епитрахиљ око врата и крст у руку и тако га оставили на путу. Његово тијело је пренијето код цркве у Почековићима гдје је сахрањен.

Отац Ристо Јарамаз је иза себе оставио попадију и петоро малолетне деце. 1999. је проглашен за свештеномученика.