Митрополита корчанског Јована изабрао је Свети синод Православне аутокефалне цркве Албаније за новог архиепископа Тиране, Драча и целе Албаније, након изборног процеса који је одржан у недељу, 16. марта 2025. године у јутарњим часовима.
Митрополит Јован сматра се духовним чедом покојног архиепископа Анастасија. Већ 30 година, увек је био уз Анастасија. Покојни архиепископ је веровао у митрополита корчанског, па је рано пожурио да га поведе са собом на организоване међухришћанске дијалоге и на било коју своју активност у иностранству.
Животопис новог Архиепископа албанског
Митрополит корчански Јован, познат и као Фатмир (Евтихије) Пелуши, рођен је у Тирани 2. јануара 1956. Његова породица припадала је бекташијској традицији. У младости, у периоду немилосрдних верских прогона у Албанији (1979), тајно га је крстио херојски свештеник о. Косма Кириос, који је касније постао епископ Аполоније, и придружио се малој подземној групи прогоњене Цркве.
Студирао је психологију на Универзитету у Тирани и од 1979. до 1990. године радио на рехабилитационом одељењу Психијатријске болнице у Тирани, специјализујући се за радну терапију пацијената. Још 1944. године његов отац је проглашен непријатељем режима, који је прогонио све верске заједнице, и често је био суочен са ризиком да буде хапшен.
Године 1990. побегао је у Италију, а затим у Бостон, САД, где је уз стипендију албанске заједнице похађао теолошке студије на Грчкој православној богословској школи Часног крста. Године 1993. магистрирао је теолошке студије (МТС) са високим признањем.
Године 1992, пошто су Албанци масовно напуштали земљу, он је уместо тога одлучио да допринесе обнови Цркве Албаније. Он је обавестио архиепископа Анастасија о својој одлуци да се врати, примивши његово свесрдно охрабрење. Септембра исте године постављен је за професора на Богословској академији Православне аутокефалне цркве Албаније.
Фебруара 1994. године рукоположен је за ђакона, а 4. децембра исте године за презвитера. 1995. године, на предлог архиепископа Анастасија, наставља постдипломске теолошке студије у школи Светог Крста у Бостону. Одликован је својим високим успехом (1995-1996) и његово име је уписано заједно са именима најбољих студената свих америчких универзитета.
Године 1996. примио је архимандритски чин, а 1997. године магистрирао теологију са високим успехом. Од 1996. до 1998. године био је декан Богословске академије Православне цркве Албаније. Године 1998. хиротонисан је за епископа и изабран за митрополита корчанског (20.6.1998), док је наставио да предаје.
Његово познавање енглеског, француског, италијанског и грчког језика, заједно са познавањем латинског и хебрејског, омогућило му је да се бави превођењем значајних теолошких и патристичких дела на албански. Међу њима је била темељна доктринарна расправа Василија Великог „О Светом Духу“.
Поред тога, коаутор је првог приручника Догматике на албанском, званичног издања Православне Цркве. Превео је бројне теолошке књиге и објавио чланке у академским часописима у Албанији и иностранству, као и у широко тиражним новинама и часописима.
Године 2000. основао је и од тада води часопис „Темпле“ („Темпулли“), један од најцењенијих научних часописа у Албанији, који садржи прилоге познатих интелектуалаца, истраживача и стручњака из Албаније и иностранства. Као председник уређивачког одбора, он такође објављује научне чланке о темама као што су култура, археологија, филозофија, теологија, историја, уметничка критика и преводилаштво.
Представљао је Православну аутокефалну цркву Албаније на бројним међуправославним скуповима, служећи као известилац и члан комисија одговорних за израду званичних текстова, изјава и порука. Деценију је учествовао у припремним комисијама одговорним за израду текстова Светог и Великог Критског сабора, као и завршних докумената Сабора 2016. године.
Поред тога, био је члан значајних радних група у оквиру Светског савета цркава, а посебно Заједничке радне групе са петогодишњим мандатом, која је формулисала кључни документ о сарадњи Светског савета цркава и Римокатоличке цркве.
Он је дуги низ година представљао Православну аутокефалну цркву Албаније у кључним билатералним дијалозима између православних цркава и Римокатоличке цркве и древних оријенталних православних цркава.
Позван је као говорник на бројним домаћим и међународним конференцијама, где је обрађивао теолошке, историјске и филозофске теме. Осим тога, држао је предавања на универзитетима, теолошким школама, семинарима и међухришћанским и међурелигијским конференцијама.
У граду Корче, он активно доприноси његовом друштвеном, образовном и културном развоју, доследно негујући дух мирне коегзистенције међу верским заједницама. Често држи предавања и учествује у академским дискусијама на Универзитету у Корчи и другим престижним институцијама у региону, подстичући младе људе да прихвате патриотизам и играју активну улогу у напретку модерног албанског друштва.
На своју иницијативу, већ 27 година, надгледа свакодневне добротворне активности у циљу подршке најугроженијим становницима града.
Дугу и вишеструку службу митрополита Јована у Корчи званично су признале градске власти.
Дана, 23. јула 2003. године проглашен је за „почасног грађанина региона Корче“, уз похвалу: „За изузетан допринос неговању верске толеранције и разумевања. Научник, издавач и преводилац богословских књига на албански језик. Кључна фигура у еманципацији и братимљењу грађана региона Корче и шире.” Дана, 18. августа 2008. одликован је од стране Градског већа Корче, које га је прогласило „почасним грађанином“, наводећи „његове изузетне заслуге у обнови вере, као и бројне пројекте у хуманитарној и социјалној области“.
Универзитет Фан С. Ноли из Корче доделио је 23. јула 2018. године митрополиту Јовану титулу почасног доктора (Доцтор Хонорис Цауса), признајући га као „истакнуту личност у духовном и верском свету, великог хуманисту, преводиоца и оснивача часописа „Храм“, дајући значајан допринос у области философије, историју и албанологију. Блиски сарадник и пријатељ Универзитета „Фан С. Ноли“, поводом 20. годишњице устоличења за митрополита корчанског.
Општина Тирана га је 29. маја 2019. године одликовала „Сертификатом захвалности“, описујући га као „личност националног и међународног значаја, водећи пример у промовисању мира, хармоније и верског суживота. Уз дубоко поштовање и захвалност за његов изузетан допринос друштву и онима којима је потребна.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Ризница
