У Недјељу сиропусну – Недјељу праштања пред Велики Часни Васкршњи пост, на празник Светог великомученика Теодора Тирона, 2. марта 2025. у Саборној цркви Светог Василија Острошког, у Никшићу, служена је света Литургија.
Началствовао је протојереј Данило Зиројевић уз саслужење протојереја Миодрага Тодоровића и ђакона Душана Перића и уз молитвено учешће вјерног народа.
Бејседио је о. Миодраг, наводећи да се налазимо пред вратима Великог Часног поста, да прочитано Јеванђеље полако уводи и отвара смисао поста.
„Кад смо читали о митару и фарисеју, па смо видјели оног фарисеја који је пун себе и све поред њега то је трица и кучина, а он је изнад свих, па смо видјели оног блудног сина који се враћа оцу, али га његов брат осуђује, осуђује оца зашто му је пошао у сусрет, зашто га је примио, зашто га није одбацио. Из та два јеванђеља видимо да није добро улазити у пост и бити у том стању духа надмености, нити у стању одбацивања и нетрпељивости“.
„Ово јеванђеље одмах почиње тиме да не судимо другоме. Ко смо ми да бисмо некога осудули или да бисмо некоме пресудили, а тог другог Бог је дао исто као нас. Читаво Јеванђеље, блага ријеч Божја каже: Носите бремена једни другима. Чините добро и да вам се не досади. Чим кренемо да судимо, одмах то добро пада јер ако некока пресудимо зашто бисмо му онда чинили добро. Управо то добро изграђује нас. Као што је љубав нешто што човјека кријепи, преко чега расте тако одсуство љубави увлачи страх у наше душе и у наш дух, а човјек који се боји у страху биће и агресиван, ту неће бити мјеста чак ни расуђивању, а камоли опраштању и онда се из тог страха роди мржња, оговарање, осуђивање, ишчезне милосрђе и милост, постајемо као онај фарисеј, ослоњени на оно спољашње“, казао је свештеник Тодоровић.
Ни у једном од ових јеванђеља, по ријечима оца Миодрага, не каже се: Немојте јести ништа од поноћи, немојте пити, чак не пише ни да не пушимо.
„То је неки други план, то је припомоћ овоме; наравно не треба човјеком да влада ни дуван, ни храна, ни пиће, да је зависан од тога, али ако се само на то сведе пост, онда је пост једна дијета, спољашња углађеност и уређеност, а суштински не мијења нас људе. Зато се завршава овај извод из Јеванђеља поруком да се сабирамо блага на земљи, да нам пролазност није водиља, него вјечност, а душа је вјечна, душа је оно што је најдрагоцјеније у човјеку и код сваког од нас је различита. Кад је душа чиста, она неће судити другој души, а кад је душа пуна наноса, кад није чиста онда ће та душа да гледа кроз оно што је у њој“.
„Сјутра почиње Велики пост, а прво правило апостолско било је да онај који са неким има неки неспоразум, не долази на сабрање да не би обесветио светињу. Колико ми постимо како је благословено видјећемо преко тога какав је однос нас према другим људима, да ли смо подозриви, да ли конструишемо приче, да ли наша душа ликује кад се нешто лоше деци неком другом човјеку, да ли смо спремни да пружимо руку неком човјеку ма колико тај човјек био потопљен, по томе ћемо видјети колико ми постимо, јер ако не постимо од зависти, злобе, пакости, од сваког опачила, онда, месо је и исто месо и на Велики петак и на Васкрс. Онда, не да тај пост нема никаквих плодова, него је он потпуно бесмислен. Ако се све сведе само на тањир и шерпу, онда не требамо уопште да постимо“, поучавао је о. Миодраг.
Пост је, нагласио је он, само једна појачана шанса да постанемо Божји људи, да се крећемо тим путем.
„Није човјек створен поста ради, него пост човјека ради. Зато они који имају неку терапију, па то треба да прати одређена врста исхране, наравно, да ће они користити ту врсту исхране која је потребна тој терапији. Не треба да се ломимо преко тих ствари, али треба да обратимо свој дух, своју вољу, своје срце да видимо шта је у њему, јер идемо у сусрет највећем празнику, празнику над празницима који даје смисао свим празницима, који даје смисао и крсту, и Голготи, нашој крсној слави и у том дану је све сабрано. Онда, тог свијетлог дана, ако нема мало свјетлости у нашим срцима, тешко ћемо осјетити свјетлост Христовог васкрсења“, рекао је свештеник Тодоровић, додавши да се нигдје човјек не може, колико год да је интелектуално надарен и књишки образован, отворити своје срце да то буде благословено као кроз Цркву.
„Не зато што су у Цркви неки посебни, много паметни људи или мађионичари, него зато што је Христос глава Цркви и што преко овдје Светих Тајни, преко заједнице чија је глава Христос, а ми членови заједнице, преко те главе отвара нам се смисао, не само поста, причешћа, него смисао цјелокупног живота и зато, кад читамо ова јеванђеља, видите, у њима је, у свакоме са осјећа да је Дух Свети и Дух Свети се управо кроз Цркву, кроз ове посне дане, још појачаније, кад пазимо, не каже се нигдје у Јеванђељу: Пазите, немојте да поједете један залогај више или један залогај мање; није нигдје прописана нека дијета, него да пазимо на срце, да пазимо на мисли, да пазимо на своја настројења, да оно што желимо, према чему тежимо, јер како се овдје каже: Тамо гдје је благо ваше, тамо ће бити и срце ваше“.
„Све је потпуно једноставно и онда имамо разлога, како се овдје каже: Немојте постити као лицемјери. Не треба никоме да се хвали да постимо на води, да не једемо данима, како смо живи мученици, тако не треба постити, јер то није пост. Ако пост доноси плодове, онда је човјек рад да радосно пости. Та блага вијест која нам долази из Јеванђеља, она се тиче свих нас, и онога који је патријарх, и онога који је свештеник, и онога који је мирјанин, и онога који је школован, и онога који је нешколован и никад се не зна у чијем ће срцу та блага вијест наћи потпуније мјесто и чије ће срце преобратити. Кад би било по нашој људској памети, нити би било Светог апостола Павла, него бисмо одмах ми пресудили, нити би било Марије Египћанке и многих светитеља не би било. Никад не знамо кад можемо паднути, ма са које степенице да смо, и никад не знамо кад неко може из најдубљег блата устати очишћен“, поучавао је протојереј Миодраг Тодоровић.
Истакао је, још једном, да није на нама да судимо, већ је на нама да знамо да нам је Христос глава, а сваки човјек брат у тој заједници.
„Нека буде овај наступајући пост благословен, да очисти наша срца, да очисти наше душе, да наше очи другачије прогледају, јасније и свијетлије и онда ћемо видјети колика Божја благодат је ту, већ, сада и само чека да је ми по својој слободној вољи примимо и да се према њој окренемо, а не према пролазном прикупљању онога што црв једе и што рђа разједа. Сваки хришћанин који је окренут Христу је неизмјерно богат човјек, најбогатији човјек у васељени, зар је то мало а ми се некад жалимо да смо сиромашни. Само је сиромашан човјек који је окренут од свјетлости и не зна, или га нешто спрјечава да окрене своје лице према свјетлости“.
„Ако не можемо човјеку да пружимо руку, да макар мало својим понашањем тај човјек се окрене према свјетлости, не треба ни да га гурамо да буде још даље од те свјетлости. У томе је, не само смисао поста, у томе је смисао или бесмисао сваког човјековог корака, сваког поступка, сваког осмјеха, сваког погледа подозривог или неподозривог и све се сабира и исходи из тога Једнога. Зато је Бог једини истински, прави човјеков пријатељ, јер нам дава све оно што нам треба и дава нам све оно од чега ми људи узрастамо до саме мјере Христовог раста. И зато онај позив јеванђелски да будемо савршени као што је савршен сам Бог. Кад Бог не осуди никога, него кад је дошао овдје, обукао се у наше трошно тијело да пружи руку и кљастом, и богатом, и оном саможивом и оном милостивом, и дошао да се сви ми људи спасемо и дођемо у познање истине, самим тим је показао који је призив и позив нас људи у овој малој овоземаљској екскурзији сваког од нас. Нека је благословен овај дивни пост и да радосно и весело, као прави Христови људи дочекамо Његово свијетло васкрсење“, поручио је протојереј Миодраг Тодоровић.
Вјерници, сабрани на светој Литургији, приступили су Светој Тајни Тијела и Крви Христове.
