Први по реду „Разговори о вјери” у Никшићу, у току овог Великог поста, одржани су у недјељу 24. марта у Парохијском дому при Саборној цркви Светог Василија Острошког. Синоћ су на питања вјерника поред никшићког свештенства одговарали свештеници Обрен Јовановић и Јордан Марков.
Овај вид интеракције са вјерним народом, свештенство у Никшићу његује већ дуги низ година, и по ријечима архијерејског намјесника протојереја Слободана Бобана Јокића, показао се веома душекорисним.
„Било је врло интересантних, дубоких питања. Причало се о спасењу, животу, посту, молитви. Једно од питања је било да се људима чини да су велика искушења на људима који долазе у цркву, да се та искушења надодају заправо одласком у цркву, а да они који не вјерују и које то практично не интересује живе један лагодан живот. Ето, једно актуелно и интересантно питање. Даље се говорило о слободи, одрицању, помињала се и слобода у демократским друштвима и многа друга питања”, каже у разговору за Радио „Светигору” отац Слободан.
На питање колико ми заиста знамо о нашој вјери отац Бобан каже да је вјера један неисцрпан извор, а прије свега живљење.
„У том неисцрпном извору немоновно је да се јављају многа питања. И то што је синоћ отац Шујо рекао да је добро да постављамо питања, јер су питања некад смисленија и боља од одговора. Значи да човјек размишља о томе шта живи, како живи, како би требало да живи. Да га занима мало да зачепрка и не буде само на површини и то је веома битно. Наш народ је имао једну вишедеценијску паузу, да тако кажем у вјери, гдје се није говорило о вјери или се говорило потајно или у малом броју људи, а сад долазимо до откривања вјере или повратка вјери”.
Наглашава да је веома битно да се вјера живи и да није успутно као некакав хоби.
„Вјера је нешто што се тиче бића човјековог. Што је стил живота, постојања. Нешто што обиљежава човјека. Кад неко други каже: онај иде у цркву, онај је хришћанин. Значи то је наше обиљежје живота. То живимо, то свједочимо”.
Сматра да експанзија духовног садржаја на друштвеним мрежама у виду исјечака, цитата и слично постаје брза вијест и остаје површина и површност, без дубљег уласка у суштину саме вјере.
„Нема задубљивања у вјеру и уласка у ту дубину вјере која је бескрај, него се задржавамо и остајемо на површини. Зато су ови разговори које организујемо су у суштини то да успоставимо комуникацију једну са другима. У тој атмосфери, а синоћ је било и тих интимних тренутака да се човјек не стиди да пред 50-60 људи колико је ту било, да изнесе себе. Е, то је врло битно, и да тражи одговор, и да га није срамота што нешто не зна”.
Слушаоцима нашег радија отац Слободан за читање у овом посту препоручује књигу у издању Богословије у Призрену „Старац Емилијан” – бесједе, као и „Аскетику” блаженопочившег Владике Атанасија – предавања из Париза.
„Разговори о вјери” се у Парохијском дому никшићког Саборног храма одржавају сваке недјеље у 19 часова.
Извор: Светигора
