Поморски музеј Црне Горе Котор организатор је изложбе под називом ,,Божија књига на 100 језика”, аутора протојереја Немање Кривокапића, која је отворена синоћ у галерији ове музејске установе у Старом граду у присуству бројне публике.

Изложба приказује дио богате колекције Библија на различитим језицима свијета из ауторове приватне колекције у којој су поред више издања на српском између осталих и она на: руском, кинеском, јапанском, киргиском, арапском, тамилском, сиријском, хинду, кмерском, урду, азербејжанском, латинском, савременом њемачком, лужичко-српском, фламанском, велшком, украјинском, летонском, хебрејском, црквено-словенском, курдско-курманџи, лаошком, корејском, фанте, зулу, африканском, малагаче, булу, данском, норвешком, шведском, енглеском, исландском, финском, грчком, старогрчком, румунском, бјелоруском, албанском, македонском, хрватском, ретророманском, пољском, бугарском, француском, италијанском језику…

Изложен је дио из колекције  на различитим језицима свијета из ауторове приватне библиотеке од преко 100 Библија, у галерији поређаних по континентима са којих су дошле (Европа, Африка, Америка, Аустралија и Азија).

Директор Поморског музеја Црне Горе мр Маја Ускоковић је казала да постављање Библије у музеолошки оквир пружа могућност дубљег разумијевања њене улоге у друштву, кроз историју, помажући нам да боље разумијемо контекст и развијемо емпатију према другим временима и мјестима.

Кустос, етнолог Поморског музеја Црне Горе, Јелена Караџић, подсјетила је да је Библија настајала у дугом временском периоду, од 5. вијека п.н.е. до 2. вијека н.е. и писана на три језика: хебрејском, арамејском и грчком. “Библија је вишеструко значајна за људску цивилизацију и културу. За вјернике, она је Света књига која садржи Божију ријеч, за хришћане темељ је вјере и праксе моралних начела и духовне снаге. Вјерници у њој налазе смјернице за живот, утјеху и наду”, рекла је Караџић, назначивши да се Библија сматра најпревођенијом, најтиражнијом и најпродаванијом књигом на свијету.

Па је тако, како је навела, према подацима из септембра 2021. године, комплетна Библија преведена на 717, а неки њени дјелови на 3.495 језика.

“По процјенама неких свјетских организација, од 1815. до 2015. године, продато је више од пет милијарди примјерака Библије, што је чини најпродаванијом књигом свих времена”, рекла је Караџић, назначивши да се, као књига преведена на готово пола говорних језика, налази у свакој библиотеци на свијету, па је као Света књига највећег дијела човјечанства, трајно обиљежила људско постојање, те ће и у времену које долази, наставити да трајно инспирише човјечанство.

Аутор изложбе, протојереј Немања Кривокапић, захвалио се запосленима и директорици Поморског музеја Маји Ускоковић, од које је потекла идеја за једном оваквом изложбом.

„Још прошле године ме је питала да 2024. започнемо овом изложбом. За мене је била велика радост и велика част, да се у овако еминентној установи приреди ова наша изложба. Хвала свима из Музеја који су се потрудили да изложба изгледа овако како изгледа, јер за све је требало пуно труда (пописивање, каталози, легенде…). Свакако, ово је лијепа прилика да се коначно и јавно захвалим свима онима који су ми икад неку од Библија поклонили, јер је тако и настала ова моја колекција“, казао је о. Немања, додавши да је већину Библија добио од њему драгих људи, који су га се сјетили када би били на путовањима.

Осим што је интересантна због броја Библија на разним језицима, за њега, како је истакао, има много већи значај, „јер је то и колекција пријатеља“.

Брат о. Немање, Павле, који живи у Женеви у Швајцарској, заслужан је за трећину Библија сабраних у овој својеврсној колекцији.
Пубилици је говорио о путовањима са којих је брату донио и ријетке Библије, између осталих, на бурманском (из данашњег Мијанмара, земље гдје је тешко наћи цркву, а камоли Библију, поклон вјерника из баптистичке цркве), јапанском (купљена у близини Храма Христовог Васкрсења у Токију, који је саградио Св. Николај јапански у 19. в. руски светитељ, који је проповиједао хришћанство када је било забрањено у Јапану) и на коптском језику (стигла послије три године након путовања по Египту гдје је обишао више цркава).
Отварајући изложбу, протојереј-ставрофор Гојко Перовић је казао да је Библија најпревођенија књига која је стигла до највише људских душа.

„Више од Достојевског, више од Шекспира, више од било ког фолозофа, то је ова збирка. Иначе сама ријеч Библија значи књиге, библиотека. То је збирка књига. Кроз историју човјечанства, уздуж и попријеко кроз све меридијане свијета, та је књига присутна да не можемо сагледати ни временске, ни просторне границе њенога присуства. Од када је почело да се пише, од времена пророка Мојсија, негдје 1.300 г. прије Христа, до њеног првог превода , до њеног изласка из те мале јеврејске заједнице у велики, тада једини познати, свијет, до превода на грчки у 3. в. прије Христа (чувени превод 70-орице), прошло је хиљаду година. Толико је година прошло од њенога боравка само међу Јеврејима. Од тада, до превода Кирила и Методија на словенски, а у међувремену је преведена и на коптски и на латински и на многе друге медитеранске језике, исто тако је прошло хиљаду година. Од Кирила и Методија до нас такође преко хиљаду и више. Дакле, то су миленијуми присуства ове књиге (са својим стрепњама, молитвама, тугама и срећама, од пророка Давида и његових псалама, Пјесме над пјесмама, Књиге проповиједи…) која је стигла до сваког народа“, казао је о. Гојко.

Лијепо је чути, додао је, да Библије на изложби, коју је приредио о. Немања, нису доносили голубови писмоноше, роде, нити су стизале мејлом, већ их је доносио пријатељ пријатељу.

„Тако је Библија и писана. Ако погледате Јеванђеље по Луки видјећете да он није себи рекао „е сад ћу да напишем Јеванђеље“, него је писао писмо своме пријатељу Теофилу да му каже шта он зна о догађајима. Па му није било ни то довољно него је написао друго писмо, а оно је „Књига дјела апостолских“ итд. Дакле то је писано, човјек човјеку, пријатељ пријатељу. Те су књиге писане, не само у љубави човјека према Богу, него и у љубави и повјерењу људи према људима и то је дошло данас до нас који би све дали, можда и живот, а не бисмо дали Библију ни вјеру у постулате које су преносили човјек човјеку, отац сину, унуку, праунуку и дошли смо до наших литија, када су људи излазили, носили иконе, понеко и Библију. Да си их питао шта то браниш, у одговору није свако био доктор теологије, али су сви били спремни да животом одбране слободу да се та Библија тумачи и чита онако како је вјековима читана и тумачена, а најљепше је то рађено у Цркви“, казао је о. Гојко.

Додаје да преводи Библије „нису просто копије неке старе прашњаве књижурине коју нико не разумије, већ је то увијек нови живот“.
Подсјећа да је Библија први пут преведена на српски језик средином 19. вијека, када је Вук Караџић превео Нови Завјет, а Ђура Даничић Стари Завјет, али је наш народ, православни вјерници, осјећали да се требају иновирати.

„Ово се односи на све језике свијета, не само на српски. Никад Библија није преведена до краја… Од Вука Караџића и Ђуре Даничића, до превода Светог архијерејског синода и превода Митрополита Амфилохија и Владике Атанасија, то траје и траје и то је једна жива ствар која се обликује“, казао је о. Гојко, назначивши да је најбоље што овакве изложбе могу инспирисати неке младе људе да и они можда сутра добију мотив да на неки нови начин преведу Библију.

Подсјетио је да је ујчевина о. Немање, чувена породица Милин, од које је и његов професор Драган Милин, дао најновији превод Светог писма на српски језик, чија је промоција била прошле године у цркви Св. Николе.

У музичком дијелу програма наступио је саксофониста Војислав Марковић, уз пратњу пијанисте, мр Ане Михаљевић.
Изложби су присуствовале и предсједница СО Котор Маја Мршуља и секретарка Секретријата за културу, спорт и друштвене дјелатности Татјана Кријешторац.

Изложбу у галерији Поморског музеја Црне Горе прати пригодан каталог.

Извор: СПЦ КО