Преосвећени Епископ Методије служио Литургију у никшићкој Саборној цркви

У другу недјељу Часног поста, Пачисту, посвећену Светом Григорију Палами, 20. марта 2022. године Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је Свету Архијерејску Литургију, у Саборном храму Светог Василија Острошког, у Никшићу.

Преосвећени Епископ Методије служио Литургију у никшићкој Саборној цркви

Преосвећеном Епископу је саслуживало свештенствo никшићког архијерејског намјесништва, уз молитвено учешће вјерног народа.
Бесједу је произнио Владика Методије, осврнувши се на прочитано јеванђељско зачало о исцјељењу одузетог човјека.

„Чули смо у светом јеванђељу по Марку како је Исус дошао у Капернаум, населио се у кући и ту боравио, а они који су Га жељно ишчекивали похрлили су да чују ријеч коју је проповједао. После лијечења болесних, чишћења губавих и васкрсавања мртвих, вратио се да предахне, али народ је похрлио да чује Његову ријеч. А Он је дошао да лијечи благом вијешћу и тиме васкрсава душе, а не да лијечи само тијела“, казао је Епископ.

Додао је да се народ био окупио у толиком броју да четворица пријатеља, који су носили свог друга да му нађу исцјељења код Исуса, нијесу могли да прођу, па су раскопали кров на кући и спустили одар пред ноге Исусове.

„Он, видјевши болеснога, одмах, му се обрати: Синко, опраштају ти се гријеси твоји. Јеванђеље, даље, каже да су тада у кући сједјели неки књижевници, писмозналци, који су били чувари закона, тумачи Торе, који су дошли да провјеравају исправност ријечи Онога, Који је тада, на том простору, проповједао. Био им је чудан и нијесу имали у њега повјерења, јер је, не тако ријетко, говорио против њиховог лицемјерја, односно држања строго неких закона и прописа, које је донио религијски систем који су они тада представљали, а пренебрегавали су и нијесу примјећивали људе око себе, нијесу показивали милост ближњима“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Кад су писмозналци чули да је овом болесном на одру рекао да му се опраштају гријеси помислили су, јер је тада важило, као и данас, да само Бог може опраштати гријехе другима, ко је човјек који себе тако гради Богом и тиме хули на Бога.

„Разумјевши Исус у духу своме шта они мисле, читајући њихове мисли, каже Јеванђеље, Он им се обраћа и пита их: Шта мислите, шта је лакше, рећи узетом: Опраштају ти се гријеси или рећи: Узми одар свој и ходи. Тада је важило увјерење да је болест у директној вези са гријехом, да онај ко је болестан – болестан је због неког великог гријеха његовог или родитеља му. Исус, кад их је питао шта је лакше, хтио је тиме да покаже да ако га Он излијечи тјелесно то значи да га је и ријешио оног узрока због кога је болестан, дакле, гријеха, па би тиме, на видљив и провјерљив начин, показао да Он може опраштати гријехе, тиме што ће да га тјелесно излијечи“, рекао је Владика Методије.

Писмозналци су ћутали, чекајући да виде шта ће да се деси, а Исус се обрати узетом ријечима: Теби говорим, узми одар свој и ходи.
„Господ је хтио овим својим великим дјелом, не само да покаже како је Он свемоћан да исцјељује тјелесне недостатке, него да је Он, прије свега, дошао да нам спаси душу и да нас ослободи од највећег ропства у које човјек може да падне, а то је од гријеха. Показао је да Он није држао до тога да човјек, ако му излијечи душу, оно што је претежније и што вриједи у вјечности, не мора да лијечи тијело које се може излијечити само привремено и није доводио у директну везу гријех са болешћу“.

„Народ је видио то велико чудо и ти назови књижевници, писмозналци, религијски ауторитети тог времена, чекали су да виде како ће да осуде Исуса за богохулство што су на крају успјели, па су Га због тога разапели, а казна за богохуљење је било каменовање, тиме што је Он показао, излијечивши болесног, да може да опрости и да има власт на земљи опраштати гријехе; они нијесу Њему могли пред народом ништа друго да учине“, навео је Преосвећени Епископ.

Закључио је да је Господ тиме и нама поручио да треба да будемо свјесни своје немоћи и недостојности Божје љубави, те да будемо, још више, свјесни Божјег свемогућства, Његове љубави и милости.

„Онај Који је склопио са нама савез и обећао да ће бити вјеран том савезу, без обзира како се ми у том савезу односили, Он ће нас до краја љубити. То је порука овог Јеванђеља да, без обзира, колико ми могли допринјети Богу и узвратити на Његову љубав, Он се никада нас неће одрећи, једнако ће нас чекати раширених руку и љубити да спаси оно што је најпретежније и најважније, а то је нашу душу“, поручио је Владика будимљанско-никшићки Г. Методије.  

Вјерници који пости Васкршњи пост, а који су се молитвено припремали, примили су Свето Причешће. 

 

Video kanal Eparhije

Srpska pravoslavna crkva

Radio Svetigora

Sveviđe