Епископ Јоаникије на сахрани владике Атанасија: Био је понос СПЦ и њена савјест; носио је жртвеност косовску, пребиловачку и јасеновачку

Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополоје црногорско-приморске г. Јоаникије опраштајаћи се од блаженопочившега владике Атанасија, казао је да данас испраћамо из овог у нови живот Епископа херцеговачког, свесрпског и свеправославног, који је био човјек васељенске ширине духа.

Епископ Јоаникије на сахрани владике Атанасије

“Испраћамо човјека Христовог ума, који је био међу нама као живо ходеће Јеванђеље, као апостол, као нови велики Атанасије.Човјека светојеванђељског и светоотачког предања, васељенског учитеља и просветитеља, познатог, цијењеног у цијелом православном свијету. Ненадмашног богослова наших дана, али и посебног, изузетног човјека”, рекао је Преосвећени Епископ на гробљу манастира Тврдош у Требињу, гдје је данас сахрањен умировљени владика Атанасије.

Преосвећени је нагласио да је владика Атанасије био понос СПЦ и њена савјест и човјек који је увијек ишао напријед те да се није везивао ни за шта од овога свијета иако је свима био близак:

“У овоме животу се везивао само за Царство небеско, за Божанску вјечност, за Христа Господа који је прошлост, садашњост и будућност. Он је кренуо данас испред свих нас и пред њим је нова будућност, нови живот и увјерени смо да ће он, као што је био наш савременик и учитељ, бити савременик, учитељ и васпитач будућим генерацијама српског рода”, бесједио је владика, додавши да је блаженог спомена владика Атанасије припадао свима, а нарочито распетом српском народу јер се и сам везивао за Христа распетога и васкрслога.

Иако су га многи доживљавали као строгог, испод те строге спољашњости “крило се меко и саосјећајно срце, душа која је била спремна да заплаче над несрећом ближњега, која је знала да тугује са тужнима и радује се са радоснима”.

“Владика Атанасије је био по свему посебан, нарочит, али близак свима. Посебно треба нагласити да је његова ријеч била колико оштра толико истинита, али пуна љубави.Човјек великог срца, велике љубави. И својом кончином запечатио је своје дјело. Борио се за истину Божију, своју вјеру православну, свој народ, његово јединство, посебно за Косово и Метохију”, нагласио је владика Јоаникије.

Истакао је да је он нарочито дубок траг оставио у својој Хецеговини са којом се сјединио у временима њеног распећа, те да је објединио и улио храброст у срца Херцеговаца када је требало бранити ову свету земљу.

“И као што га прима ова херцеговачка напаћена земља тако га је примило срце сваког православног Херцеговца Србина, и ту ће он и да остане.То је свједочанство да се он настанио у наручју Божијем и да је смјестио Христа распетога и васкрслога још за вријеме свога живота у своје срце”, рекао је Епископ Јоаникије и објаснио да је блаженопочивши владика Атанасије знао да док се не разапне са Христом и својим народом, и сваким страдајућим човјеком, не може примити ту благодат да се Христос једини човјекољубац смјести у његово срце.

Иако Херцеговина, народ и сви ми жалимо и плачемо за својим владиком, осјећамо и велики понос и укријепљење што смо, какао је казао, имали њега таквог међу нама и што га имамо за будућа покољења и за вјечност.

“Носио је дух свога духовног оца Преподобног Јустина Ћелијског и Светог владике Николаја и учинио све да њихово дјело и њихова светост заблистају за вријеме његовога живота. Надамо се, и увјерени смо, да се и он њима данас придружује и да се придружује своме сабрату од најранијих дана Митрополиту црногорском Амфилохију са којим је био нераздвојан”, рекао је Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополоје црногорско-приморске и подсјетио да су они испунили завјештање о. Јустина да буду двојица, али као један.

Митрополит је волио владику Атанасије и ослањао се на њега, али, казао је Епископ Јоаникије ми “знамо колико је Атанасије љубио свог брата Амфилохија”. Објаснио је да као што су у Београду као професори и јеромонаси разорали њиву Господњу и посијали духовно сјеме, и препородили Београд ријечју Божијом, тако су заједно “они орали и сијали духовно сјеме на њиви Црне Горе и Херцеговине, допуњавали се, храбрили се, и ево заједно и отишли из овога живота”.

Епископ Атанасије је од свог народа, своје духовне дјеце, тражио само да буду људи Божији и да буду слободни.

“Бољег педагога, васпитача и професора нисмо могли срести и нисмо срели у животу. Нека га Господ награди за његове трудове, борбу, за његову љубав, посебно за његову жртву. Носио је у себи жртвеност косовску, пребиловачку и јасеновачку, и ту љубав према своме роду и његовом страдању могу имати само велики Божији људи.”

Данас испраћамо нашег владику Атанасија, нашег Тасу, и осјећамо велики бол због растанка, али, нагласио је Преосвећени Епископ Јоаникије, “молимо се Богу да му дарује вјечни покој, а нама снаге да идемо његовим стопама, а то значи да идемо Христовим стопама јер је он слиједио Христа као његов нови апостол.

“Бог да му душу прости, нека наш владика  Димитрије, његов наследник, са његовим свештенством и монаштвом и народом, смогне снаге да овај велики губитак поднесе, али да се и кријепи и снажи његовим примјером и светитељским присуством јер подсјећамо да испраћамо светога Божијега човјека који иде у наручје Божије. Али ће заувјек остати са нама и бити наш Атанасије, као што је био за живота”, закључио је Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополоје црногорско-приморске г. Јоаникије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

 

Video kanal Eparhije

Srpska pravoslavna crkva

Radio Svetigora

Sveviđe