Из штампе је изашао нови 129. број Свевиђа, листа Епархије будимљанско-никшићке за вјеронауку, хришћанску културу и живот Цркве.
Мајски број „Свевиђа“ појавио се, ових дана, у новом руху и на већем броју страна. Образник, чији је оснивач Епархија будимљанско-никшићка, има традицију излажења дугу двије деценије.
Однедавно је његов главни и одговорни уредник протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, а нови су и чланови редакције: проф. др Раде Кисић, проф. др Вања Ковић, проф. др Душан крцуновић, др Миодраг Чизмовић, др Иван Шупић, мр Стеван Ђурђевић, мр Милош Ненезић, Радинко Крулановић, Јанко Јелић и Спиридон Дејан Булатовић. За дизајн, прелом и припрему за штампу задужени су Душан Томић и Никола Кадовић, а лектор је Марија Јелић.
Новоизашли број отвара Васкршња порука Епископа будимљанско-никшићког Г. Методија, којом је највећи и најрадоснији празник Васкрсење Господа Исуса Христа вјерном народу упутио надлежни Владика Методије.
У рубрици Светоотачко богословље налази се текст Светог Григорија Двојеслова Јеванђелске омилије, Омилија 21, изговорена у базилици Блажене Дјеве Марије на празник Васкрсења, коју је превео Раде Кисић, а у Савременом богословљу текст Богородица Марија: архетип човјечанства, Александра Шмемана, а у преводу Душана Крцуновића. Читаоце ће, свакако, обрадовати, Писма 1947-1955 прот. Александра Шмемана – прот. Георгија Флоровског.
Изузетно надахнута бесједа Епископа захумско-херцеговачког Димитрија, изговорена на Светосавској академији у Никшићу, заступљена је, такође, у овом броју Свевиђа, као и пастирска порука протојереја-ставрофора Милоша Весина, која је штампана 1999. године „током бомбардовања Србије и српских земаља од стране 19 земаља чланица НАТО пакта, а насловљена је са „Васкршње подсећање“.
Молитва као царство слободе, наслов је текста/бесједе др Николе Мароевића, протојереја, док je текст мр Дражена Јанка, који пише на тему Савремене миграције у трећој деценији XXI вијека и одговор католичке Цркве кроз енциклику папе Фрања Frateli tutti за Свевиђе приреио мр Милош Ненезић. Аутор мр Милош Ненезић је у овом броју Свевиђа заступљен са још једним текстом – Еклисиологија папе Бенедикта XVI и њене паралеле у православној еклисиологији.
Сјећање на драгог члана црквене заједнице у Никшићу, блаженог спомена Владимира Дурутовића, који је код Господа и у нашој Цркви увијек жив, овај број Свевиђа доноси кроз његов Путопис љубави на Косово и Метохију.
У новој рубрици Вајања у времену заступљени су текстови Среброљубље Стојане Валан, Мреже посреди нас Милоша Милићевића, Сан наш насушни Вање Ковић, О дјеци и родитељима у дигиталном добу Босиљке Томић Даржирол.
Свевиђе је своје странице резервисало и за поезију, па читаоци овог броја могу прочитати стихове Ернеста Карденала, Биљане Макејевић, Јелене Ковачевић, док се у одјељку Вјера и млади налази Беседа о овци Саре Шведић.
О др Димитирију И. Стефановићу (1929-2020.) у тексту под насловом „Човек који је померио историју српске музике“ пише Сара Милановић.
Сјећања на Рајка Петрова Нога и Милована Данојлића са читаоцима Свевиђа подијелио је Дејан Спиридон Булатовић.
Још једно сјећање на страницама листа Епархије будимљанско-никшићке из пера протојереја-ставрофора Слободана Јокића, а које је преточена бесједа, изговорена на сахрани протођакона Владимира Јарамаза, у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу, 22. јануара ове године.
Образник затварају текстови конзерваторке и рестаураторке Андрее Перић Конзервација и рестаурација рукописних и штампаних књига у власништву Епархије будимљанско-никшићке и Здравица у Подмалинску Јанка Јелића.
Ускоро, у издању Епархије будимљанско-никшићке, са благословом Епископа будимљанско-никшићког, ускоро, бити објављена књига Шмеман – Флоровски Писма 1947-1955, а биће објављена у издању Свевиђа – Издавачке куће Епархије будимљанско-никшићке, што је, свакако, издавачки подухват вриједан помена.
