Ђурђевданска литија кроз Беране: Народ се скупља око Христа, у истим литијама, настављајући континуитет и однос са Богом, узлазећи у вишњи Јерусалим душом својом
Празновање Светог великомученика Георгија, небеског покровитеља катедралног манастира Епархије будимљанско-никшићке - Ђурђеви Ступови и града Берана, настављено је у послијеподневним часовима.
Традиционална Ђурђевданска свенародна литија кренула је, у 17 часова, од манастира Ђурђеви Ступови, пролазећи кроз Беране ка велељепном Саборном храму Светог Симеона Мироточивог.
Литију свештенства, монаштва и вјерног народа предводио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.
У свештеном ходу је учествовало неколико хиљада људи, међу којима и велики број омладине и дјеце, чије присуство је дало посебну радост прослављању данашњег великог и дивног празника.
Литија народа Божјег, са црквеним пјесмама, крстовима, барјацима, иконама, међу којима и икона Светог Георгија и копија иконе Тројеручице, поклон манастира Хиландара, кретала се од манастирске порте ка центру града уз стајања, када су се читале молитве за здравље житеља Берана, цијелог васојевићког краја, за народ Црне Горе и цио свијет, молитве за поштеду од страдања и најезде туђина, за мир и благостање.
По повратку у Манастир архипастирским словом се обратио Епископ Методије, честитајући још једном славу манастира и града Берана.
„Срећна нам слава Светог Георгија ове дивне древне светиње. Прва литија која је кренула била је она литија народа, који се тискао око Христа кад је ишао и проповједао Палестином, Израиљем, Галилејом, а Његова последња литија с народом је била она кад је из Витаније узлазио у Јерусалим. Свих ових двије хиљаде и више година народ се скупља око Христа, у истим тим литијама, настављајући континуитет и однос са Богом, тискајући се око својих епископа, свештеника, браће и сестара, узлазећи у вишњи Јерусалим душом својом“.
„Све су ове литије које је народ препознао божанске и небеске, иако још увијек ходамо овим земаљским шаром. А оно што је Христос говорио народу који се око Њега тискао, поред мира и благослова који им је давао, најчешће им је говорио: Не бојте се! Не бојте се и вјерујте у јеванђеље. Свих ових вјекова до данашњег дана, народ иде у тим литијама молитвеним да би се охрабрио и ојачао, да би ушао у храм, овај свети Божји храм који слави данас своју славу Светог Георгија, улази у тај храм да би се напојио божанским енергијама и благодаћу Божјом“, рекао је Владика, питајући се шта се дешава у храму кад у њега уђемо и молимо се.
„Дешава се то да се саображавамо Христу Богу нашем. Сви ови храмови, које испуњујемо својим присуством и око којих се сабирамо, су својеврсне и јединствене ликоливнице оних дивних ликова које су носили свети Божји људи, у које су се обукли и преци наши све до данашњег дана. Ти храмови су они за које смо и ми призвани да се обучемо у Христа и да се Њему саобразимо и да никад не заборавимо Његове ријечи да се не бојимо без обзира каква нас искушења, невоље, муке, недаће и какво нас зло сналазило у овом привременом земаљском животу“.
„Славимо празник Васкрсења, ових дана, славећи Светог Ђорђа, а славећи Христово Васкрсење из мртвих не славимо га само зато што је Он васкрсао и што се вазнио на Небеса. Ми од тога не би ништа имали кад би био Он једини који је васкрсао, али је по Његовим нелажним ријечима, које је предао својим ученицима и апостолима, преко њих и свима онима који Њега следују, обећао да ће сви они који у Њега вјерују и који се не боје, заједно са Њим васкрснути. Зато смо се ми овдје окупили, са вјером у Христово васкрсење и да се радујемо једни другима, да волимо једни друге и да помажемо једни другима зато што волимо Христа и Његово Васкрсење“, казао је Његово Преосвештенство.
Благословио је вјерни народ, који је својим присуством, по Владикиним ријечима, потврдио да су следбеници Христови.
„Од 2003. године овдје народ иде литијски, сабира се, иде кроз овај дивни град, ову дивну, лијепу варош беранску и освећује га овим свештеним ходом са својим Епископом, својим свештеницима, са молитвама и тамјаном који кади овај град. До прије двије године је ишао, када смо направили паузу због спољних прилика које су биле такве да нам нису дозвољавале да се, опет, овако саберемо. И Бог нам је дао да се саберемо и радујемо једни другима и да се подсјетимо ко смо, шта смо, одакле смо, куда треба да идемо и чији примјер треба да сљедујемо“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.
