Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је са свештенством, на празник Светог Николаја Жичког и Охридског, у уторак 3. маја 2022. Године, Свету Архијерејску Литургију, у цркви посвећеној овом Светитељу, у Његњеву.
Празник Васкрсења Христовог и данашњи празник Светог Николаја Жичког, Охридског, свесрпског и свеправославног, сабранима је честитао Преосвећени Епископ Методије, честитајући и славу храма, посвећеног Светом Ову нашем Николају, у овом питомом и благословеном мјесту.
„Вама који сљедујете за Христом Господом, Који је данас у јеванђељу рекао да је Он врата и они, који иду ка Оцу небеском, могу да дођу једино тако што ће да прођу кроз та врата. Кроз Христа се долази до Царства небеског и они који су Његови, каже, ући ће и изићи ће и пашу ће наћи. То симболизује слободу људског живота и да ће нам Он дати богатство и изобиље живота и истинске слободе, којом нас је Христос ослободио од гријеха смрти, пропадљивости и ђавола“, рекао је Владика.
То су они прави, истински сљедбеници, какав је био Светитељ Сава, јер је то пастир добри, који је сљедовао Христу Господу нашем, Који је рекао, Јеврејима кад је проповједао, да нијесу само они Њему дати да брине о њима.
„Рекао је да му ваља привести и друге овце, које нису биле из тог тора, како је назвао заједницу јеврејског народа. То је била велика саблазан за Јевреје и мислили су да је Он с ума сишао или да је опсједнут ђаволом. То значи да човјека неће спасити припадност заједници или овоземаљској групацији, нити неком племену, партији, раси, другом поднебљу и простору које се по нечему посебно издваја, него ће се спасити само они који буду слушали ријеч Христову и сљедовали за Њим. Зато је рекао да му ваља привести и друге овце које нису из тадашњег тора. И рекао је да ће на крају бити једно стадо, значи све овце ће бити једно и биће један Пастир“, бесједио је Његово Преосвештенство.
То се односило и наш народ, који тада није знао за Бога истинитог, Творца неба и земље.
„Господ познајући сва срца свих људи, кроз сва времена, свих народа и племена, извео је нашем народу пастира Светог Саву, који је повео свој народ, показао му и научио га, дао хришћански карактер и душу нашем српском народу, тако што је прво он стекао хришћански карактер и душу и ишао оним уским путем, који није водио у двор, него је водио у цркву. Тај уски пут није водио ка рату, него ка миру, тај уски пут није водио ка земаљском богатству и положају, него ка духовном богатству и ка врлинама светим, Божјим и небеским““, поучавао је Владика Методије, додавши да су тим путем после ишли сви архијереји наше помијесне Српске Цркве, Пећке патријаршије, па све до данашњег кога прослављамо - Светог Николаја Жичког и Охридског.
„Одрастао је у Лелићу, добио дар бесједништва и проповједања, па га је народ назвао, у тропару му данас пјевамо, да је Златоусти, налик на Светог Јована Златоустог, проповједник васкрслог Христа. Он, који нам је показао пут и потврдио онај који нам је трасирао Свети Сава, назван је зато што се највише на том путу потрудио међу свим архијерејима у историји. Свети ава Јустин Ћелијски га је назвао првим после Светог Саве, Свети Сава нашег времена“.
„То је задатак свих нас православних хришћана да будемо, прије свега, људи и да будемо хришћани, да се трудимо да постигнемо оно што нам је Христос задао у јеванђељу, у тој светој Божјој, небеској науци, а то је да љубимо једни друге и да љубимо Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, свом снагом својом и свим умом својим. Нека вам је срећан дивни празник Светог Николаја и дабогда се увијек овако дивно сабирали молитвено и другим приликама, око сваког доброг дјела. Бог вас благословио и срећна вам слава“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Методије.
По одслуженој Литургији и причешћа вјерног народа, храмовна слава је прослављена литијом око храма и ломљењем славског колача.
У наставку је услиједио кулутрно-умјетнички програм и трпеза љубави. У програму су учествовали: етно појац Бранка Зечевић, народни гуслар Максим Војводић, књижевник Невен Милаковић, глумац Драгиша Симовић, народни гуслар Синиша Петрић и глумци Народног позоришта.
