Освећен храм Св. Петке у Расову: Највећи храм и оног и овог свијета је срце човјечије

У Расову код Бијелог Поља данас је, у присуству великог броја вјерника, освећена црква Свете Мајке Параскеве – Свете Петке. Свету архијерејску литургију је служио Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије. Послије причешћа приређен је културно-умјетнички програм, а за труд у изградњи светиње уручене су грамате и захвалнице.

 Освећен храм Св. Петке у Расову: Највећи храм и оног и овог свијета је срце човјечије

Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас Свету архијерејску литургију у цркви Свете Петке у Расову код Бијелог Пољу, уз саслуживање епископа будимљанско-никшићког г. Методија и буеносајреског г. Kирила.

У оквиру Литургије Митрополит Јоаникије је извршио освећење цркве, а након причешћа вјерника организован је богат културно-умјетнички програм.

Литургији је саслужиовао велики број свештенослужитеља Будимљанско-никшићке епархије, Митрополије црногорско-приморске, као и Милешевске епархије.

Честитајући вјерном народу дивни и благословени дан, када је крштена, освештана, ова црква, владика Методије је подсјетио да је Црква лађа спасења:

„И као што се од Христовог времена, када је Он проповиједао Палестином, народ тискао око Њега да чује ријеч спасоносну, небесну и исцјељујућу, тако се ево двије хиљаде година народ тиска око Цркве Божје и ревника апостолских – епископа и  свештеника њихових, око Цркве да чују спасоносну ријеч, да уђу у лађу сигурну и спасоносну, на узбурканом и усталасаном мору овога живота, када дуну вјетрови и дигну се таласи.”

Подсјетио је владика на јеванђелску причу која о томе говори сликовито, која се заиста и реално збила и која показује шта је Црква Божја. Дакле, апостоли су били у лађи када су се подигли таласи и вјетрови и кренула на мору бура да их потопи. Христос тада није био са њима него их послао на ону страну Генисаретског језера да иду без Њега, рекавши да  ће Он доћи за њима. Па када је ходао по језеру према њима они су се препали мислећи да је утвара. Он им је тада рекао: Не бојте се, и вјерујте. Тада је тражио од Петра да изађе из лађе и крене према Њему по води и благословио га рекавши: Ајде Петре, дођи! И Петар је заиста био толико храбар и кренуо је да иде по води. И ишао је по води. И све до оног момента док је гледао у Христа он није тонуо, а оног трена када је почео да ослушкује око себе вјетар и таласе, да их гледа и анализира, када су они привукли његову пажњу, и да када је почео да примјећује колико су они страшни и опасни, онда је почео да тоне.

“То је зато што је изгубио Христа из видика, и када је видио да тоне, онда је завапио за Оним са којег је скинуо свој поглед: Господе, спаси ме! А онда му је Христос пришао, извукао га и они су се обрели у лађи. Обрели су се у Цркви, у оној лађи у којој смо се ми данас обрели заједно са Христом, у кога гледамо и којим се причешћујемо, и кога жељно ишчекујемо; да  видимо лице Његово у онај посљедни дан, када ћемо сви, ако Бог да, да се саберемо од постања свијета до оног момента када Христос поново дође, сви као један народ Божји“, бесједио је владика Методије, подсјећајући да Христос никада није дијелио људе на  ове или на оне, већ је рекао да ће бити само један народ, а то је онај који вјерује и гледа у Њега, сљедује за Њим, који иде за добротом, истином и правдом, и то је једно стадо и један народ, и биће један пастир Христос и Бог наш.

То је, објаснио је владика Методије, читав смисао овог данашњег празника и величанственог дана, јер смо ми  освештали Цркву као лађу око које ћемо се окупљати и спасавати душе своје.

„Данас је Недјеља о слијепоме, то је онај који није од рођења ништа видио. Нико од нас који видимо не може да претпостави како је то. Тај човјек није знао ни један облик, красоту, форму, ни љепоту овога свијета до момента када је стао пред Христа, када га је он излијечио. Апостоли су га питали, као што сте чули у Јеванђељу: Kо сагријеши.., јер се  сматрало да је свака болест посљедица неког гријеха, или личног оног који је носио ту болест, или његових родитеља. А Господ је тада рекао, по први пут, што је за тада било незамисливо за јеврејски народ, да није сагријешио ни он нити родитељи његови, него да се пројави слава Божја на њему, и исцијелио га је. И тај човјек, када је видио Христа послије свих оних истрживања и испитивања од стране првосвештеника и јудејских првака, који нису признавали Христа за Спаситеља. Kада га је Исус послије пронашао и питао: Вјерујеш ли ти у Сина Божјег, он је рекао: Ко је тај Син Божји да у Њега вјерујем. А Он му је одговорио: Онај којег си видио, и Онај  који говори са тобом. Тада је овај човјек исповиједио: Вјерујем Господе.Тако и сви ми када дођемо у овај дивни освештани храм, треба у њему да  клекнемо јер ту видимо Господа, причешћујући се Њиме, и ту чујемо глас Христов и Његове ријечи небеске из Јеванђеља. И једино што треба да урадимо када приђемо овако дивној лађи спасења, као што је ова нова Црква, јесте да клекнемо и да исповиједимо Исуса као Христа и Сина Божјег“, бесједио је владика Методије, додајући да је овај дан утолико величанственији што је са свима нама данас и Митрополит Јоаникије, који ће то бити до посљедњег издиханија свог, као и владика Kирило буеносајрески, за Јужну у Централну Америку, а који изданак овог дивног  и величанственог простора Црне Горе, земље Светосавске, Световасилијевске и Светопетровске.

Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је казао да се сви заједно радујемо овом освећењу, великом догађају када су се испунили сви трудови, напори и подвизи људи који су се од почетка уграђивали у овај Свети храм, јер је он данас крунисан и посвећен.

„Који је обучен молитвом свештенства и народа у Божанску свјетлост и милост Божју и која ће сада па до скончанија свијета и вијека почивати на овом храму и изливати се на све оне који у њега буду долазили на свете службе. Нигдjе није била толика жеља да се подине храм, црква у неком мјесту као што је било овдје, гдје народ памти многа предања о Светом Сави и о Расу. И поред свега тога и свих тих предања нису имали храм овдје. Међутим, чим су кренули Бог је дао и да се нађе мејсто, и то најљепше у цијелој овој околини. Погледајте какав је видик одавде, нарочито данас. А тај видик заправо је само слика оног Божанског који ћемо добити преко овог Светог храма долазећи у њега. Ипак је народ увијек гледао да одабере лијепо мјесто за храм“, бесједио је Митрополит Јоаникије.

Он се присјетио времена када су код њега дошли архитекта Бојо Журић, протојереј ставрофор Мираш Богавац и Светозар Цвеле Величковић и донијели нацрт храма.

„Мени се то све јако свидјело, али сам рекао: Људи, ово је велики храм, хоће ли моћи то се подигне, да не дамо превелики задатак који нећемо моћи да испунимо. Видио сам тада неку дубоку вјеру код њих коју је појачао почивши господин и велика личност Радован Пешић из Београда, који нас је позивао више пута и изразио жељу да нам остави своје завештање, прије него што оде Богу на истину, да даје дио свог имања, а исто су учиниле и три његове синовице које живе овдје. Упокојио се непосредно прије него што је храм започео да гради, али је дочекао да се освештају темељи. И тако је то почело, и градило се и радило како Бог заповиједа. Сваке године се урадило по нешто и ово је диван примјер како се заправо храм гради. Није ни добро да саградимо храм пребрзо, за годину – двије, нарочито када је велики храм. Треба кроз градњу храма да се уграђујемо у њега, да се научимо вјери, да знамо шта ћемо радити са тим храмом када он буде подигнут, јер се и храмови дижу не ради тога да би смо их гледали, него да бисмо се у њима освећивали“, поручио је Митрополит Јоаникије.

“Највећи храм и оног и овог свијета”, истакао је Митрополит Јоаникије, “је срце човјечије, и ради тога храма се подижу и ови видљиви храмови, да би смо, освећујући се у храму, срце своја припремили да буде стан Бога живога, и прави истинити храм Божји; да наше срце буде пуно љубави, Божје истине, правде и доброте, и да ту љубав ширимо у овом свијету, да њоме живимо, да њоме дјелујемо.”

“И ево, хвала Богу, он је освећен, великим трудом, господина предсједника Црквеног одбора Светозара Цвела Величковића и рођака Величковића, као и многих других који су се уградили у овај храм и нека их све Господ изобилно награди; и оне који су учинили много, и оне који су учинили колико су могли учинити, и оне који су дали и мали прилог, али од срца; и оне који су само пожељели да виде овај храм и то је много важно, жеља и намјера, јер из добре жеље и намјере све настаје. И нека их све Бог награди, и њих, домове, дјецу и потомство, и нека вам овај Свети храм буде срећан и благословен, да се овдје сабирате, обједињујете, да овдје превазилазите све своје недоумице, уз помоћ Божје милости, благодати, да рјешавате све проблеме, да се овдје надахњујете Божјом истином, љубављу, правдом, добротом. Да ту правду доброту, љубав и вјеру ширите свуда куда се крећете, да се покаже да сте прави хришћани, као што је Господ Исус Христос рекао својим ученицима ако имате љубави међу собом, сви ће препознати да сте моји ученици“, благосиљао је Митрополит Јоаникије.

Он је заблагодарио свима на челу са протом Мирашем Богавцем, призивајући на вјернике молитве Свете Мајке Параскеве, Свете Петке, којој је овај храм посвећен.

Послије Литургије и причешћа вјерника, Митрополит Јоаникије је орденом Светог Георгија Другог степена одликовао Светозара Величковића, а грамате су добили: Фирма  „Тујко“ из Грбља, Жељко Kонатар из Тивта, Владимир и Петар Величковић, Борис Перовић, Милош и Душан Величковић, Маринко, Мирко, Живко и Петар Kочович, Душан Шекуларац, Божидар Журић, Небојша Ногавац, Звонко Јеврић, Братство Шекулара из Расова, Владимир Перишић, Ранко Поповић, Никола Ракочевић, Брнко Лалевић, Ненад Шекуларац, Михаило Булатовић.

Захвалнице су добили: Доо „Соларис“, „Спорт вижен“, „Бравера“, „Орто пројект“, „ Унипред“, „ЛПН-ИНГ“,  Радун Шебек, Kоло српских сестара из Бијелог Поља, Лука Рабреновић, Љубиша Перишић, Радивоје Ровчанин, Велибор Јаћимовић, породица пок. Мирка Шекуларца, Драгиша Kонатар, Бранко Шуле Шћекић, Владо Шебек и Драшко Ћоровић.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Video kanal Eparhije

Srpska pravoslavna crkva

Radio Svetigora

Sveviđe