Програм Међународног научног скупа "Свети Василије Острошки - година од престављења"

Ове године навршава се 350 година од престављења Светог Василија Острошког.

Свети Василије Острошки рођен је 1610. године, као Стојан Јовановић, од родитеља Петра и Ане, у селу Мркоњићу (Попово поље у Херцеговини). Учио је школу у манастиру Завала, код стрица, јеромонаха Серафима. Закалуђерио се у требињском манастиру (Тврдошу), добивши монашко име Василије, гдје је и рукополежен у чин ђакона и презвитера. Једно вријеме је боравио у Цетињском манастиру код црногорског митрополита Мардарија као придворни монах. У манастиру Тврдош је произведен у чин архимандрита. Због несугласица међу братством напушта манастир Тврдош и одлази на Свету Гору, гдје је провео око годину дана. Ишао је у Русију, и по повратку из ње, у вријеме српског патријарха Пајсија Јањевца, постао је митрополит западног дијела Херцеговине (1639). Након Тврдоша, 1651. године прелази у никшићки крај, прво у мјесто Попе код Оногошта (данашњи Никшић), затим у манастир Острог, и преузима источнохерцеговачку митрополију синђелијом патријарха Гаврила. Од 1654. године Василије се помиње као митрополит обје херцеговачке епархије (источне и западне). Упокојио се 29. априла / 12. маја 1671. године и сахрањен је у Горњем манастиру Острог. Био је заштитник православља и организатор ослободилачке борбе против Турака. Култ Светог Василија Острошког почео се ширити по цијелом српству током XVIII и XIX вијека када је његово име ушло у општу стихиру српским просветитељима и када је штампана његова служба у београдском Србљаку (1861). Култ светитеља је јачао и попримио велике димензије тако да је данас  Свети Василије Острошки један од најпоштованијих светитеља српском народу и Српској Православној Цркви.

Програм Међународног научног скупа "Свети Василије Острошки -  година од престављења"

Поводом овог јубилеја Епископија будимљанско-никшићка, Митрополија црногорско-приморска и Епархија захумско-херцеговачка организују Међународни научни скуп под називом „Свети Василије Острошки 350 година од престављења“, који ће се одржати 9. и 10. маја текуће године у Никшићу, манастиру Острог и у Требињу.

Идеја нам је била да се хронолошки обухвати раздобље од XVII вијека до данашњих дана првенствено на простору Херцеговине, Црне Горе и сусједних области. Пристигао нам је велики број пријава са темама из области политичке, културне и привредне историје, теологије, историје умјетности, етнографије, фолклористике, археологије, историје  књижевности, музикологије, права утемељени на домаћим и страним писаним свједочанствима који би јасније расвјетлили период у коме је живио Свети Василије Острошки, као и развој његовог култа у каснијем периоду. Ово је уједно прилика да се јасније представи епоха и стање у Српској Православној Цркви у том раздобљу.  

Учешће на скупу ће узети личности из академске заједнице, академици, професори универзитета из шест држава: Црне Горе, Србије, Босне и Херцеговине (Републике Српске), Кипра, Грчке и Русије, као и научни и културни посленици.

Уз учешће великог броја учесника скуп ће се одржавати по паралелним сесијама са мањим бројем учесника уз поштовање свих епидемиолошких мјера.  

Радни језици на научном скупу биће српски, руски и енглески језик.

Скуп ће почети литургијом у Горњем манастиру Острог 9. маја, а након тога слиједи свечано отварање скупа. Поздравна слова даће архијереји: Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникије, и Епископ диоклијски г. Методије, затим Министарка просвјете, науке, културе и спорта проф. др Весна Братић и академик проф. др Јован Делић. Слиједе сесије у манастиру Острог и Никшићу. У понедељак 10. маја у Требињу ће поздравно слово дати Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије и протојереј-ставрофор о. Радивоје Круљ. Осим предвиђене сесије, учесници скупа ће обићи манастир Тврдош и Мркоњиће – родно мјесто Светог Василија Острошког.

На скупу ће излагати рефетате:

1.    академик проф. др Јован Делић
2.    академик емеритус проф. др Алексиос Панагопоулос, Кипар
3.    академик проф. др Синиша Јелушић, ЦАНУ
4.    академик проф. др Зоран Лакић, ЦАНУ

5.    проф. др Богољуб Шијаковић, Православни богословски факултет, Београд
6.    проф. др Срђа Трифковић, Факултет политичких наука факултет Бања Лука
7.    протојереј-ставрофор о. Гојко Перовић, Богословија Светог Петра Цетињског
8.    проф. др Драгиша Бојовић, Филозофски факултет Ниш
9.    проф. др Борис Стојковски, Филозофски факултет Нови Сад
10.    проф. др Бошко Бранковић, Филозофски факултет Бања Лука
11.    проф. др Боривоје Милошевић, Филозофски факултет Бања Лука
12.    проф. др Дарко Ђого, Православни богословски факултет Свети Василије Острошки
13.    проф. др Мирко Сајловић, Православни богословски факултет Свети Василије Острошки
14.    проф. др Здравко Пено, Православни богословски факултет Свети Василије Острошки
15.    проф. др Далибор Петровић, Православни богословски факултет Свети Василије Острошки
16.    проф. др Владимир Ступар, Православни богословски факултет Свети Василије Острошки
17.    проф. др Радмило Маројевић, Филолошки факултет Београд
18.    проф. др Ђорђе Н. Ђекић, Филозофски факултет Ниш
19.    проф. др Драго Перовић, Филозофски факултет Никшић
20.    проф. др Јелица Стојановић, Филолошки факултет Никшић
21.    проф. др Слободан Раичевић, Филозофски факултет Косовска Митровица
22.    доц. др Будимир Алексић, Православна Богословија Светог Петра Цетињског
23.    доц. др Кристина Митић, Филозофски факултет Ниш
24.    доц. др Велибор Џомић, Митрополија црногорско-приморска
25.    доц. др Душан Крцуновић, Филозофски факултет Никшић
26.    др Хошев Андрей Юрьевич, Московска патријаршија
27.    др Радован Пилиповић, Архив СПЦ
28.    др Павле Кондић, Цетиње
29.    др Миодраг Чизмовић, Манастир Острог
30.    др Жарко Лековић, Историјски институт Подгорица
31.    др Милена Мартиновић, Музеј Црне Горе
32.    др Ивана Безрукова, Институт за језик САНУ
33.    др Светлана Пејић, Републички завод за заштиту споменика културе
34.    др Ана Зечевић, Музичка школа „Јосип Славенски“  
35.    др Васиљ Јововић, Православна Богословија Светог Петра Цетињског
36.    мр Љубомир Поповић, Филозофски факултет Никшић
37.    мр Салих Селимовић, Сјеница
38.    мр Раде Булајић, Манастир Острог
39.    мр Луција Ђурашковић, Музеји и галерије Будве
40.    мр Младен Загарчанин, Завичајни музеј Бар
41.    мр Жељко Вујадиновић, АНУРС Бања Лука
42.    мр Смиља Влаовић, Подгорица
43.    МА Свјетлана Ж. Самарџија, Пале
44.    Биљана Цинцар Костић, Музеј СПЦ
45.    Жељко Пржуљ, Источно Сарајево
46.    Перо Радоњић, Музеј Даниловград
47.    Миљан Станишић, Даниловград
48.    Горан Комар, Херцег Нови
49.    Драгица Тадић Папаниколау, Атина
50.    Александар Вујовић, Православна Богословија Светог Петра Цетињског
51.    о. Павле Љешковић, Православна Богословија Светог Петра Цетињског
52.    Драган Радоман, Православна Богословија Светог Петра Цетињског
53.    Драженко Ђуровић, Соколац
54.    Јован Ј. Алексић, Филозофски факултет у Косовској Митровици
55.    Дамјан Ћулафић, Беране
56.    о. Роман Виларет, Манастир Острог
57.    о. Владимир Палибрк, Манастир Острог
58.    протојереј ставрофор о. Слободан Бобан Јокић, Епархија будимљанско-никшићка Никшић
59.    протојереј-ставрофор о. Драган Станишић, Православна Богословија Светог Петра Цетињског

У име Организационог одбора др Васиљ Јововић

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ МОЛИ БОГА ЗА НАС!

 

Video kanal Eparhije

Srpska pravoslavna crkva

Radio Svetigora

Sveviđe