Вијенац светог живота праведних Јоакима и Ане је рођење Пресвете Богородице
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у недјељу 23. септембра, Свету архијерејску Литургију у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу. Молитвено сабрање увеличао је чин крштења новорођеног Богдана Ралевића.
Преосвећеном владици Јоаникију у светој служби Божијој саслуживало је свештенство архијерејског намјесништва никшићког и монаштво манастира Ђурђеви Ступови. Владика се вјерном народу обратио ријечима архипастирске поуке говорећи о празнику Рождества Пресвете Богородице, који Црква наставља да слави кроз молитвено прослављање њених Светих праведних родитеља Јоакима и Ане.
“Празник Рођења Пресвете Богородице је у црквеној историји забиљежен као један од првих празника, који се у најранијем хришћанству почео прослављати у цијелој васељени. Сјутрaдан по празнику прослављали смо Свете родитеље Пресвете Дјеве Богородице Јоакима и Ану, које многи у никшићком крају славе као крсну славу, продужавајући, на тај начин, прослављање празника рођења Пресвете Богородице. Свети Јоаким и Ана се прослављају, наравно, због њиховог светог живота, а врхунац и вијенац таквог њиховог живота био је дар од Бога – Пресвета Дјева коју су родили у старости, чиме је Господ показао да благодат и сила Божија, да промисао Божији има тријумф над ограничењима људске природе“.
“Свети Јоаким и Ана родише Пресвету Дјеву Богородицу у поодмаклим годинама када, по људским и природним мјерилима, више није вријеме за рађање. Али, тамо гдје Бог хоће побјеђују се закони природе, односно закони природе се увијек потчињавају Богу, јер су и они од Бога, али, управо, у оваквим приликама Бог показује да је творац не само природних закона, него да је изнад њих и да може, када је то за спасење људско, помјерити природне законе на корист спасења рода људског“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Преосвећени Епископ је овом приликом говорио и о Трећем Васељенском Сабору, чији молитвени спомен наша Света Црква прославља на овај свети дан.
“Светих Седам Васељенских Сабора у Цркви се прослављају свечано и та прослављања, увијек, се везују за недјељни дан, односно за недјељу која је најближа у календару. У црквеним књигама није тачно одређен датум када се прослављају Васељенски Сабори, већ се тај празник само оријентационо назначава у току недјеље и везује се за недјељу. И у нашем домаћем календару постоји сличан празник који се увијек везује за недјељу, а то је Сабор српских светитеља, просвјетитеља и учитеља, који је као празник устројен по угледу на Светих Седам Васељенских Сабора“.
“Трећи Васељенски Сабор, одржан у првој половини 5. вијека, прихватајући учење Светог Кирила Александријског, формулисао је учење о Пресветој Богородици, односно одбранио истину, богооткривену истину о Пресветој Богородици и њеном рођењу, а нарочито о рођењу Сина Божијег Којег је она зачела Духом Светим, дејством Духа Светог. И то, што је она зачела у својој дјевичанској утроби, силом Духа Светог и примила у своју преблагословену утробу Сина Божијег, Једног од Тројице, показује да је Бог човјека учинио толико Себи сродним, учинио да се са Њим сједини и то је био предвјечни план Божији да се Бог сједини са људима и да прими људску природу. То није по природним законима, али није ни против, него је Бог устројио нашу природу тако да она буде сарадљива са благодаћу Божијом до те мјере да, по Божијој милости и Божијој благодати, уколико живимо побожно, уколико се молимо Богу и кајемо се, у сваког од нас може да се усели сила Божија, милост Божија и мудрост Божија до те мјере да човјек, у овом свијету, постаје Бог по благодати, а не по природи. Једини Који је и Бог и човјек сјединио обје природе то је наш Спаситељ Господ Исус Христос, зачет Духом Светим у утроби Пресвете Дјеве Богородице“, казао је Владика будимљанско-никшићки.
Празнично богослужење, на радост свештенства и сабраног народа, увеличао је чин крштења новорођеног Богдана Ралевића из Никшића.
