Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у недјељу 4. новембра Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.
Празнично богослужење, у коме је Преосвећеном владици саслуживало више свештеника и монаха Епархије будимљанско-никшићке, увеличало је рукоположење свршеног теолога Слободана Радојевића у чин ђакона.
У бесједи, којом се обратио сабраним вјерницима, Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије је говорио о свештеничкој служби, подсјетивши да је ова „исконска служба установљена од најстаријих времена“ у Старом завјету била углавном одвојена од других служби, па и од царске службе.
„Господ Исус Христос као вјечни архијереј, вјечни првосвештеник дошао је у овај свијет као цар и као првосвештеник. Његова служба је и царска и свештеничка, Он је Цар над царевима и Господар над господарима. Открива се да је царска и свештеничка служба на земљи везана за Његову службу, а Црква, ипак, више наглашава да је Господ вјечни Првосвештеник, да је Он устројио свештеничко служење и да су од Њега Цркви дати различити чинови који се своде на ђаконски, свештенички и епископски чин. То је устројство божанске јерархије која носи Цркву Божију“, казао је Епископ будимљанско-никшићки.
Он је истакао да посебну радост и благодат, којом је Бог удостојио данашње сабрање, представља рукоположење новог ђакона Цркве Божије, свршеног теолога Слободана Радојевића из Мојковца. Слободан је, према ријечима Преосвећеног Епископа Господина Јоаникија, од малих ногу желио да се учи науци Господњој и служи Цркви. Рано је остао без родитеља, али велика милост Божија, сам Отац небески и Мајка Божија су га штитили и водили, пролазећи као дијете без родитеља кроз многе тешкоће.
„Завршио је редовно и у року средњу школу и Богословски факултет у Београду и чим је дипломирао оженио се и показао спремност да служи Светој Цркви Божијој. Данас смо сви заједно, излазећи у сусрет његовој спремности, излазећи, заправо, у сусрет вољи Божијој која се пројавила овдје, сабравши се на овој светој служби, призвали нашим молитвама благодат Светог Духа да сиђе са Неба и од Бога да га учини ђаконом Цркве Божије и оспособи да буде вјеран и ревностан служитељ олтара Господњег. Ђаконска служба подобна је анђелској служби, а свака служба у Цркви захтијева да се испунимо анђелске ревности, да оставимо за собом своје земаљске бриге и потребе и будемо способни да служимо Цркви Божијој. Они који своје бриге положе на Господа и своје дарове употребе да послуже слави Божијој, о њима брине сами Бог. Као што птице небеске храни и љиљанима у пољу даје да се одијевају боље него они који живе у царским дворовима, тако Господ облачи благодаћу својом и својом славом закриљује и прославља оне који Га љубе“.
„Велика је ово служба, али је трновит пут сваког свештеника који хоће да буде искрен и истрајан до краја, јер наилазе у овом свијету, хтјели ми то или не, разне невоље, искушења и тешкоће од ђавола и од људи. Они који служе Цркви Божијој нарочито свештеници, а и сви хришћани, треба да стекну искуство и не поколебају се када наиђу на људске слабости и тешкоће, на тешкоће које долазе од нас самих или тешкоће које долазе од других. Треба да будемо истрајни, да у нама не угасне љубав према Богу и према ближњима, да не угасне молитва за ближње своје и за себе, молећи се непрестано да нас Бог укријепи и просвијетли, да укријепи наше немоћи, јер ми смо људи слаби, нејаки, а оно што нас, повремено, чини јаким је Божија благодат, Божија милост и истина Божија која укрепљује оне који Богу служе. Свештенослужитељи Божији су позвани да помажу не само оне који су вјерни, да их тјеше и укрепљују, него да иду и код оних који су невјерни, јер је Бог дошао у овај свијет да спасе све народе и све људе, да свуда допре јеванђељска ријеч и истина. Свештеници и свештеничка служба треба да буде на помоћи онима који Бога траже и да као добри пастири налазе изгубљене овце дома Израиљева. Ми смо хришћански народ, али колико је оних који долазе у цркву, колико их је испуњено светињом вјере како ваља, колико је оних који живе јеванђељски. То је мало стадо и зато је, драга браћо и сестре, велика служба свештеничка и велики задатак на свима нама, највише на епископима, а затим на свештеницима и ђаконима, на свима који живе хришћанским животом, који се причешћују Светим тајнама Христовим да проповиједају ријеч Божију и да је свједоче“, бесједио је Његово Преосвештенство владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Надајући се у Господа, он је изразио увјерење да ће новорукоположени ђакон Слободан Радојевић успјешно одговорити Божијем позиву и задатку, те да ће честито послужити Цркви Божијој.
