Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог Апостола и Јеванђелисте Марка, у недјељу, 8. маја Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Великомученика Георгија на Требјеси код Никшића. Храмовна слава цркве Светог Ђорђа, задужбине племена Требјешана, прослављена је ломљењем славског колача и црквено-народним сабором, чији домаћин је било братство Ђоковићи
Преосвећеном Владици саслуживали су: јереји Данило Зиројевић и Велимир Јововић, надлежни парох, јеромонах Исаија Крговић, игуман манастира Бијела код Шавника, свештеник Иван Радовић из Епархије канадске и ђакон остоја Кнежевић. Празничном богослужењу присуствовали су бројни вјерници, житељи Кличева и околних никшићких насеља, којима се, након Светог причешћа архипастирском бесједом обратио Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије. Друга недјеља послије празника Васкрсења Христовог, према ријечима Владике Јоаникија, посвећена је женама мироносицама и Светом Јосифу Ариматејском, који се нијесу саблазнили видјевши Христа ухваћеног и пониженог, када су Га водили на распеће да га казне најстрашнијом казном.
“Тада су се Његови ученици били уплашили и, будући да им Господ још није дао пуноћу Духа и благодати да имају силу и храброст, сви су се разбјежали осим Јована Богослова, а са Христом остадоше Његова Пресвета мајка Богородица и неколико жена мироносица. Свети Јосиф Ариматејски оде код Пилата и затражи да скине Христово тијело да га сахрани. Њих, који су видјели Његову смрт и страдање и који су присуствовали Његовој сахрани Господ је удостојио да виде и Његово преславно васкрсење из мртвих. Њима се јавио као побједитељ смрти, а јавио се и Светом Апостолу Марку, који је са Апостолом Петром побјегао, а касније је и њега, као и остале апостоле, васкрсли Господ сабрао, осим Јуду издајника који је пао у очајање и отпао“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Преосвећени Владика је казао да на овај недјељни, празнични дан славимо и Светог Великомученика Георгија, коме је посвећен древни храм на Требјеси. Свети Георгије је живио око три стотине година послије Христовог страдања, а пострадао је за васкрслог Господа, иако Га није видио својим тјелесним очима. Бог је просвијетлио његове унутрашње очи срца, да позна праву истину и повјерује у Христа оваплоћеног Који је за нас излио своју животворну, искупитељну крв и који се јавио као побједитељ смрти, рекао је Епископ Јоаникије и додао:
“Господ, Који је побиједио смрт и нама даровао ту побједу и Који је нас учинио саучесницима своје побједе, учинио је силним Светог Великомученика Георгија, те се и он јавио као побједитељ над непријатељима хришћанства, над незнабошцима, идолопоклоницима и идолослужитељима, јер је проповиједао правог, истинитог Бога, а пострадао је из љубави према Христу и према својој Светој цркви. Видјевши како безбожни цар Диоклецијан прогони хришћане Свети Георгије је скинуо војна одличја, био је војвода војске римске, и јавно исповиједио да је он војвода Цара небеског“.
“Црква Божија је кроз сва времена имала своје исповједнике, а имала је и мученике. Двадесети вијек је, такође, био вијек гоњења Цркве, али и Светих, великих мученика. У нашем народу, руском и свим православним народима наша света вјера коју су незнабошци новог доба били кренули да искоријене, ево, хвала Богу, данас васкрсава, она данас цвјета пролазећи кроз сва искушења, али доказује да су благодат и милост Божија на нашем народу, а то су молитве Светих мученика из нашег народа. Молитвама Светих из нашег народа, које је Господ услишио и излио своју милост на нас и овај Свети храм, који је био понижен и оскрнављен, да се обнови, а са овом светињом обновисмо се и ми, са њеном обновом обнови се и наше заједништво. Зато прослављамо име Господње и Светог великомученика Георгија, Који нас сабирају“, закључио је Преосвећени Владика.
Древни храм Светог Георгија на Требјеси, задужбина племена Требјешана, изграђен је 1728. г. Овај дом Божији, попут самог требјешког племена, претрпио је неколико турских разура. Из љубави према Господу вјерници су га више пута обнављали; 1905. године књегиња Милена, а потом и Требјешанин Андрија Ђоковић 1927. године. Црква је током Другог свјетског рата запустјела, а Удружење потомака старих Требјешана успјело је да након више година рада, труда и напора своју древну светињу обнови и дигне из рушевина. 2007. године она је и освештана. Од тада се старотребјешка братства овдје редовно окупљају на Ђурђевдан или неки други дан око празника Светог Георгија, њиховог небеског заступника. Домаћин овогодишње храмовне славе, која је прослављена ломљењем славског колача и братском трпезом љубави, било је братство Ђоковићи, а одржан је и пригодан програм.