Конференција за новинаре поводом манифестације “Дани Светог Василија Острошког“
У Никшићу је у четвртак 2. маја 2013. у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког, одржана конференција за новинаре на којој је било ријечи о програму предстојеће манифестације “Дани Светог Василија Острошког“.
Програм овогодишњих “Дана Светог Василија Острошког“ почиње на дан највећег хришћанског празника Васкрсења Господа Исуса Христа, у недјељу 5. маја, изложбом Васкршњих јаја, која ће бити уприличена у Црквеној гостионици “Пасха“, најавио је Ратко Кривокапић, предсједник Црквене општине Никшић, која заједно са Епархијом будимљанско-никшићком, већ петнаест година, организује ову заначајну културно-духовну светковину. Кривокапић је подсјетио да је свенародна Литија са моштима Светитеља Василија Острошког и Тврдошког улицама Никшића прошла 1996. и од тада је величанствена световасилијевска Литија постала саставни и неодвојиви дио поменуте манифестације, односно славе самог града и никшићког Саборног храма.
Јереј Миодраг Тодоровић, старјешина никшићке Саборне цркве оцијенио је “помало чудноватим“ то што се и општина Никшић није, на неки начин, укључила у “Дане Светог Василија Острошког“. Прослављање Острошког Чудотворца је, сматра свештеник Тодоровић, догађај који окупља и обједињује народ у Црној Гори, ма каквих политичких и идеолошких опредјељења били.
“Свети Василије Острошки је слава храма и слава нашег града. Зато је помало чудновато да се, на примјер, општина Никшић није укључила јер, ма каквих политичких опредјељења и ставова били грађани Никшића, то је догађај у којем смо тог дана убједљиво заједно. Ако постоји један такав догађај у којем је окупљено толико грађана, сматрам, да би онда, на неки начин, морала бити укључена и власт и то би требала бити људска и, на крају крајева, демократска тековина. Мислим да се требамо одлучити за оно што нас спаја, а не за оно што нас раздваја. У Никшићу је то, очигледно, Свети Василије“.
“Очекујемо да се наредних година око “Дана Светог Василија“ пријави још много људи и невладиних организација, јер ова манифестација, као и Свети Василије, јесте благодат која се излива на све нас. Надамо се и очекујемо, а и Црква је по том питању потпуно отворена, да се саберемо око Светог Василија и да око њега направимо јединство у граду Никшићу. То јединство се много пута посвједочило и свакодневно се посвједочава у Острогу, а овдје то свједочи величанствена Световасилијевска литија, када читав град изиђе на Литију и када смо сви једно у Духу“, рекао је о. Миодраг Тодоровић.
Окосница овогодишње манифестације “Дани Светог Василија Острошког“, свакако, је округли сто под називом “Враћање Његошеве капеле на Ловћен – враћање смисла Црној Гори“. Ова изузетно значајна тема, коју је, поводом обиљежавања 200 година рођења Његоша, званично поднио Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, биће овом приликом сагледана и освијетљена са више различитих аспеката, истакао је Милутин Мићовић предсједник Књижевног друштва “Његош“.
Мићовић је рекао да је црквица на Ловћену, која је срушена 70-их година прошлог вијека, “објављивала смисао Његошевог животног и пјесничког дјела и пројављивала његов карактер, пјесничку богонадахнутост, духовну висину и животворну везу са својим родом и Богом“.
“Рушење његове Цркве и подизање Мештровићевог маузолеја на Ловћену, било је истовремено и укидање његове посљедње воље, коју је заповиједио Црногорцима, али било је и разарање дубинских значења његовог дјела, његовог карактера и препорука да се Његошево дјело тумачи одвојено од његовог истинског смисла. То преорганизовање симбола на Ловћену, показује се, било је стратешко-цивилизацијски промишљано, да се Црна Гора другачије разумијева, да се деструира њено памћење, да се одвоји од темеља и да се широко отворе врата историјским, духовним и културолошким импровизацијама у којима ће Црна Гора, на крају, и сама да се одрекне свог духовног поријекла и бити сама од себе побијеђена и обесмишљена“, оцијенио је Мићовић.
Он је додао да у Црној Гори, ипак, живи Његошево насљеђе, жив је истински смисао Његошевог дјела, а полемика која се води око Капеле, скоро вијек, говори колико је тај идентитетски симбол важан. Дубина којом је живио Његош имала је своје проводнике и браниоце у свим генерацијама до данас, па и у овој нашој, поручио је Мићовић.
“Свједоци смо, како се у посљедње вријеме, врло организовано, са псеудо-државотворном стратегијом, цијело културно и духовно насљеђе Црне Горе, доводи у питање по обрасцу замјене симбола на Ловћену. У то смо умијешани сви, за то смо одговорни сви. Преиспитивање иде до дна, и увијек се траже истински свједоци. Захваљујући духу слободе и борбености коју је Његош засијао у свој род, обнова аутентичног лика Црне Горе и свеукупног духовног насљеђа у српском културном памћењу траје и даје нове плодове и нове свједоке“, сматра Милутин Мићовић.
Уз поменути округли сто на којем ће, поред осталих, учествовати Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, академик Матија Бећковић, на програму манифестације „Дани Светог Василија Острошког“, која је посвећена обиљежавању јубилеја 200 година рођена нашег највећег Пјесника Петра II Петровића Његоша, биће заступљена и изложба цртежа Његошеве капеле на Ловћену архитекте Николаја Краснова, те промоција Антологије новијег српског пјесништва из Црне Горе “Језерски врх“, која се објављује као трећи зборник Књижевног друштва “Његош“. Ова Антологија окупља, према Мићовићевим, ријечима оне пјеснике који су у нашем времену убједљиво пројавили своју пјесничку оригиналност, додали нову енергију и значење српском језику и који су посвједочили слободу и припадност духовној вертикали, коју је тако моћно подигао Његош.
Манифестацију “Дани Светог Василија Острошког“ традиционално организују Епархија будимљанско-никшићка, Црквена општина Никшић и Голијски сабор културе, а ове године суорганизатор програма је и Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори.
