Црква Светог Спаса на Граховцу прославила славу

Литургијским и црквено-народним сабрањем на Граховцу прослављен је празник Вазнесења Господњег и слава храма, који је посвећен данашњем великом и дивном празнику.

Црква Светог Спаса на Граховцу прославила славу

Светом Архијерејском Литургијом, у цркви Вазнесења Господњег, на Граховцу, началствовао је Епископ буеносаирески и јужноамерички Г. Кирило, а саслуживали су Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије и бројно свештенство, монаштвом уз молитвено учешће вјерног народа.

Празник је свима честитао Владика Методије, заблагодаривши Преосвећеном Епископу Кирилу на благослову који је донио сабранима, и подсјетио да је данашњем празнику посвећен дивни и величанствени храм на славном мјесту Граховцу.

„Угледајући се на Господа нашег Исуса Христа ово мјесто се вазнијело у слави, храбрости и сили нашег народа у чији спомен битке коју су извојевали против турског царства на овом мјесту подигнут је овај дивни храм. Не постоји црква и храм да су мали, величина је квалитативна одредница, а не кванитативна. Сваки храм и мјесто, посвећено Христу Богу нашем, је увијек велико, зато што они који се сабирају на таквим мјестима подижу се у духовне висине, у небо духовно на које се Господ вазнио на данашњи дан. Небо на које се Господ вазнио није географска одредница, него је то стање благодати Духа Светог и присуства Божјег“, рекао је Преосвећени Епископ.
„Гдје је Бог ту је небо, гдје је Његово присуство, гдје смо се данас сабрали сишло је небо на земљу. Зато се Христос и опваплотио да би свукао небо на земљу, а да би палу људску природу на данашњи дан подигао на небо и сјео је тамо гдје је она предвиђена и гдје јој је од искони назначење које је Бог одредио, а то је да сједне са десне стране славе престола Господњег. Са десне стране Бога и Оца“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Осврнуо се на данашње Јеванђеље које говори о овом празнику, а које казује да се Васкрсли Христос јавио својим ученицима, ушавши кроз затворена врата.

„Оно што се на данашњи дан десило јесте последњи, завршни чин земаљског живота Христовог међу нама, овдје на земљи. Сва тајна Христове личности, сва чудеса која су се десила за вријеме Његовог живота и хода међу људима слила се у ову велику тајну и догађај Његовог Вазнесења. Он је палу људску природу, узевши је на себе оваплоћењем, подигао, спасао, исцијелио, васкрснувши своје тијело које је било биолошко, психолошко, пропадљиво и времено, васкрснувши га у духовно тијело као што каже апостол Павле. Али тиме што је постало тијело духовно не значи да оно није престало да буде и материјално, али то је нова материја и нова твар“.

„То је она материја којом Дух влада. Зато је Он улазио кроз затворена врата и зато се са Његовом вољом Његово тијело показивало видљивим пред ученицима и нестајало као невидљиво. Зато се пред ученицима на данашњи дан вазнио у слави, анђели су рекли да се не боје и не брину, јер као што Га виде да се узноси на небо, тако ће исто у духовном тијелу свом васкрслом, које није напустио и којим се вазнио на небо не зато што је морао, него зато што је Он хтио тако да буде, исто тако ће се, у последњи дан, кад буде опште васкрсење, које нам је Господ обећао, појавити на небу и сићи опет међу нас“, поучавао је Епископ Методије.

Господ је, додао је Владика, обећао на данашњи дан да ће ниспослати Духа Светог, који ће у десети дан од Његовог вазнесења да сиђе на Његове уплашене, збуњене ученике и апостоле и оне који су Га пратили и тиме установити Цркву своју као небоземну и богочовјечанску заједницу.

„Они који су следовали за Христом васкрслим, вазнесеним били су и наши преци који су се на овом мјесту храбро и непоколебљиво се супроставили јачем, опремљенијем непријатељу тадашњем, отоманској царевини. Охрабрили су се и потукли на овом мјесту пашу и сву силу и војску његову. Ту храброст нема људска природа, ту храброст људи само могу да црпе из односа са Богом својим поштеним животом, оним следовањем за истином, правдом и добротом Божјом. Ако се у њиховом срцу насели Бог ко ће против тога и против силе Божје. У њих се уселила љубав, а Свети оци су рекли да једино љубав изгони страх напоље“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Методије.

Послије Свете службе Божије, празнична литија је опходила око светог храма. Освештан је и преломљен славски колач, а заједничарење у име Божје, поводом Његовог Вазнесења, настављено је за славском трпезом љубави са које је сабрање благословио Епископ Кирило.
„У Литургији смо се сјетили свих јунака са Граховца, они су и данас са нама, јер Литургија сабира и анђелски свијет, и оно што је најважније, гдје је Литургија ту је присутан и Бог. Вазнесење наш народ назива Спасовдан, тај назив једино је присутан у СПЦ и он је црквено-народни назив. Он погађа у суштину тог празника. Господ наш Исус Христос је дошао од Оца, оваплотио се као човјек, поживио са нама, учио нас својој науци, пострадао на крсту за нас, пронашао палог Адама у аду, извукао га из смрти, разрушио границе и државу смрти и показивао се својим ученицима 40 дана после свог васкрсења, а у овај дан, Спасов дан је починуо од свих дјела својих, јер се у тај дан савршила пуноћа Његовог домостроја спасења палог човјека“, казао је Владика Кирило, додавши да нас је Спас избавио од вјечне смрти.

„Постоји та прва смрт, разлучење душе и тијела којој смо сви подложни, али постоји и друга смрт, а то је коначно одлазак и душе и тијела у огњено језеро, како то Свети оци објашњавају. Ту други смрт избјегавају само они који Господа Исуса Христа препознају као Спаситеља, они који вјерују у Њега, који отворе своје срце за Њега, који Га познају као Спаситеља биће сачувани од тога и биће сунаследници Његове благодати и Царства Његовог и нашег Оца небеског. У томе је тајна домостроја спасења нашег Спаситеља“, бесједио је Преосвећни владика Кирило.

Организатори сабрања на Граховцу: Епархија будимљанско-никшићка, парохија граховска и Завичајно удружење „Стара Херцеговина“ организовали су пригодан културно-умјетнички програм, на којем је било ријечи о славној бици на Граховцу, која се одиграла прије 164 године.

Скупу су присуствавали предсједници Општина Билећа и Никшић, Веселин Вујовић и Марко Ковачевић, који се обратио поздравном ријечју. У име Завичајног удружења „Стара Херцеговина“ говорио је Никола Даковић, а учествовали су и Ратко Кривокапић, Трипко Драганић, замјеник начелника Општине Билећа Милош Бошњак и други.

 

Video kanal Eparhije

Srpska pravoslavna crkva

Radio Svetigora

Sveviđe