Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, на празник Силаска Светог Духа на Апостоле – Духови – Тројицe, 12. јуна 2022. године, Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном данашњем празнику у селу Азане, у општини Петњица.
Епископу су саслуживали: протојереј-ставрофор Драган Ристић, архијерејски намјесник берански, јереји Стефан Миловановић и Миленко Ралевић и јерођакон Јаков (Нинковић).
Сабранима се архипастирском бесједом обратио Преосвећени владика Методије, честитајући данашњи велики и дивни празник - рођендан Цркве Божје, и славу храма у селу Азане.
„Кад је сишао Дух Свети на апостоле, кад се оформила црквена заједница на данашњи дан то се слави као рођендан Цркве. Док је Исус проповједао, каже јеванђелист Јован Дух Свети још није био дат Његовим светим апостолима и ученицима који су Га пратили. Није, каже, био дат још Дух Свети јер Исус није био прослављен, што значи да још увијек није од људи био разапет и убијен и од Оца свог небесног није био још васкрснут у слави својој. По обећању које је дао Господ својим ученицима, кад је после Васкрсења с њима био четрдесет дана до свог Вазнесења, обећао им је послати Духа утјешитеља и Он је на данашњи дан, на Свету Педесетницу, педесети дан од Васкрсења, ниспослао Духа Светог на своје уплашене, збуњене и скривене апостоле, који су чекали да их осјени благодат Духа Светог“, казао је Владика.
Основни смисао и суштина нашег живота, додао је Епископ, је благодат Духа Светог и тада су свети апостоли и ученици почели да љубе сву творевину Божју оном љубављу којом Дух Свети, односно Син Божји, односно Отац то јесте Света Тројица љубе.
„Том љубављу су почели да љубе сву творевину и све људе кад се Бог уселио у њих, односно љубав кад се уселила у њих, кад су почели да воле страх је изашао напоље и више се ничега нису бојали. Изашли су у свијет да проповједају и ево шта имамо после двије хиљаде година, какав биланс тог догађаја да је цјелокупна творевина Божја чула глас Јеванђеља, од краја до краја васељене, колико има хришћана који се спасавају и следују ријечима које је проповједао Господ“, поучавао је Преосвећани владика Методије, подсјетивши на ријечи Господње о доласку Царства небеског на невидљив начин, односно да Царство небеско неће доћи на видљив начин.
„По чему ми онда можемо знати да је Царство Божје дошло међу нас и у овај свијет ако долази на невидљив начин? Он је још рекао својим ученицима, а и фарисејима, да Царство небеско неће бити ни овдје, ни ондје, неће имати своју географску, тродимензионалну одредницу и реалност као да је то неко мјесто гдје треба да се стигне. Шта је онда Царство Божје? Гдје је Дух Свети ту улази Царство небеско и Царство Божје, ми би тешко могли да знамо гдје је онда оно да нам Он то није директно и отворено рекао, открио ту тајну, а рекао је да је Царство Божје тамо гдје је љубав у заједници међу људима, гдје се једно, двоје или троје састане у Његово име ту је и Он“.
„Дакле, наш међусобни однос гради Царство небеско. Ако смо испуњени Духом Светим, тај наш однос ће бити свет, љубаван, вољећемо једни друге, бићемо пожртвовани, самилостиви, незавидни, помагаћемо невољнима, немоћнима, нећемо се оглушивати о туђе патње, бићемо милостиви, човјекољубиви, благонаклони и то је јасан знак да је ту Царство небеско“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Само онај човјек који, по ријечима Епископа Методија, у себи има Духа Светог Исуса препознаје као Спаситеља и месију, а онај који Га не види као Спаситеља, онда је неким другим духом испуњен, а не Духом Светим.
„Зато наша међусобна заједница и однос који градимо између себе, ако није на љубави јер ће, као што је рекао Исус, једино по томе свијет препознати да смо Његови ученици, дакле ако наш међусобни однос није заснован на љубави онда нема Царства Божјег на том мјесту. Царство Божје је стање и атмосфера љубави, праштања, милостивости и то јасан знак, ако то постоји, да је ту Дух Свети и Царство небеско као што је и на овој светој Литургији, на овом благословеном и дивном мјесту“, рекао је Владика будимљанско-никшићки.
Вишестољетни бор под којим је постројена црква и посвећена, управо, Светој Тројици, јесте, констатовао је Епископ Методије, образ оног старог мавријског дуба испод којег је Аврам праотац дочекао Свету Тројицу старозавјетну.
„У Старом завјету, кад је добио обећање да ће његова бездјетна и неплодна супруга Сара зачети у својој стотој години, то се исто десило испод једног великог стољетног дрвета, као што је и овај бор овдје који је оличење сабирања народа из овог краја, гдје је у овом иновјерном окружењу успјело да сачува своју вјеру, предање и традицију, оно што су наследили од својих стараца, окупљајући се испод овог бора гдје их је блажила и надахњивала благодат Духа Светог. Плодом тог њиховог сабирања саградио се и диже се ова дивна црква, посвећена Светој Тројици. Она је одраз нашег унутрашњег стања, јер људи кад изграђују себе, своју душу и међусобни однос, који јесте Царство небеско кога граде на љубави, праштању, онда се материјализује тај однос па се подиже и у тој мјери гради свети храм. То је призвање, смисао и суштина данашњег празника – наш међусобни однос“, поручио је Владика будимљанско-никшићки Методије.
Након одслужене Литургије и причешћа вјерног народа, Епископ Методије је преломио славски колач и освештао жито.
Са братском слогом и љубављу, у прослављању храмовне славе учествују сви мјештани села Азане, а славски колач, за ову прилику, припремио је домаћин Драгољуб Луковић.
