У данима Петровданског поста у којима се налазимо, и када се спремамо да што достојније прославимо велике угоднике Божије Свете Апостоле Петра и Павла, као заштитнике Бијелог Поља, са тугом смо примили вијест да се заразна болест поново “шири” улицама нашег града. Ова вијест свакако да је забрињавајућа и позива на одговорност свих. Али на жалост у граду Мирослављевог јеванђеља, Светих Апостола Петра и Павла, Свешеномученика Харалампија и других светитеља и светиња, појавила се још једна опака болест која је кулминирала од краја Децембра прошле године, усвајањем безакоња у Скупштини Црне Горе против Српске Православне Цркве. Та болест је дикриминација и зла воља која се врши над СПЦ у Бијелом Пољу.
Доношењем антиуставног и антицивилизацијског Закона о тзв. слободи вјере у Црној Гори, Српска Православна Црква трпи велику дискриминацију и примјену селективне правде, како од државне власти тако и од надлежних институција нашег града, у којем се толико говорило о равноправности. Са жаљењем констатујемо да та равноправност и поштовање ближњег више не постоји, посебно ако погледамо све неправде учињене према Српској Православној Цркви у Бијелом Пољу.
Први од показатеља да се у нашем граду проводи селективна правда и дискриминација је тај да је одмах када се појавила заразна болест, у овом граду прва на удару била Христова Црква. Полицијски службеници су редовно контролисали и спречавали неби ли ко од вјерујућег народа ушао у цркву да прислужи свијећу и помолио се за свог ближњег. Истовремно смо сви били свједоци масовног окупљања народа испред разних државних институција, банака, тржних центара итд.
Јасно нам је било још у тим данима да су актуелна власт и режим у Црној Гори удружени са короном јуришали на Православље, а та намјера се потврдила и скорашњим мјерама које су донијете посебно за Бијело Поље, а директно су уперене против Православне Цркве. Као што сви знамо у мјерама које су ступиле на снагу 26. јуна ове године, стриктно се забрањују вјерски обреди и присуство на истим, што је насушна потреба и свакодневница сваког православног хришћанина. Истине ради, истом одлуком забрањују се и сва друга јавна окупљања. Међутим, данас је видљиво да су тржни центри, продавнице, дискотеке, шеталишта и слично, препуни људи који туда непрестано пролазе, срећу се и поздрављају, против чега ми, као становници овог града, немамо ништа против. Али истовремено сви затварају очи и не желе да виде да је «пажња» свих институција уперена у цркву Светих Ап. Петра и Павла и цркву Светог Николе као највећем ризику и извору заразе. Да је тако доказ је да је данас једино испред Цркве Светог Николе у Никољцу, гдје је служена Света Литургија, дежурало полицијско ауто. Може ли бити ишта срамније од овога?
Постављамо питање како то да се овакве мјере баш односе на Бијело Поље, које ће уз Божију помоћ за петнаестак дана, молитвено прославити Своје заштитнике Свете апостоле Петра и Павла? Како то да се овакве мјере не примјењују у другим градовима који процентуално имају више заражених него Бијело Поље, нити имају овакве драконске забране? Нама је већ јасно да се овдје прије свега ради о прогону Православне Цркве и смишљеној намјери да се забрани прослава Петровдана, на коме се већ деценијама окупља велики број вјерника. Доказ свему овоме је срамно пресретање и привођење свештеномонаха Николаја Стаматовића, његово полицијско привођење у суд за прекршаје и пресуђивање, као да се ради о окорелом криминалцу, а не о једном угледном и од народа врло цијењеном служитељу Олтара Господњег. Овакав и сличан чин застрашивања и примјене селективне правде над Српском Црквом у Бијелом Пољу нека служи на част свима који су то наредили и извршили.
Овом приликом позивамо педсједника општине Бијело Поље, начелника и командира управе полиције и све чланове државних институција, да не учествују у срамној дискриминацији и селективној примјени «права» и прогону православне цркве у којој су већина крштени, вјенчани, и у којој се они и њихове породице Богу моле.
Ми као пастири и духовне вође дужни смо да упозоримо и подсјетимо и Предсједника Општине и начелика и командира полиције и све оне који се налазе на било којој свјетовној власти у овом граду, да свако ко прогони Хростову Цркву и њене свештенослужитеље, сам себе ИСКЉУЧУЈЕ из Цркве, као заједнице Бога и човјека.
У Бога се надамо да ће ове ријечи подстакнути многе, како оне на челним функцијама у овом граду, па све до оних који обезбјеђују и подржавају напад на Цркву, да не дозволе себи да сами себе одвоје од Бога и од Цркве Божије, што би значило вјечну пропаст душе и имена.
Морамо да их подсјетимо да је Божја рука ванвременска и неограничена, па их с љубављу молимо да не дозволе да било чији потомци испаштају због гријеха својих предака. Таквих несрећних примјера је увијек било, а наше је да на њих опомињемо и да се на њима учимо!
На крају све вас поздрављамо највећим Хришћанским поздравом ХРИСТОС ВАСКРСЕ, ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
