Отац Гаврило нови свештенослужитељ олтара Господњег

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, на празник Светог мученика Вита, Светог великомученика кнеза Лазара Косовског и осталих Мученика и Новомученика српских, у недјељу 28. јуна 2020. Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије уз молитвено учешће вјерног народа.

Током светог богослужења Преосвећени Епископ је у чин јеромонаха рукоположио досадашњег јерођакона Гаврила (Раичевића), сабрата манастира Ђурђеви Ступови.

Ријечима бесједе сабранима се обратио протојереј-ставрофор Дарко Пејић, архијерејски намјесник бјелопољски. Он је казао да није нимало лако стећи и развити у себи љубав за Царство које није од овог свијета.

„Свједочанство су времена иза нас и времена данашња. Видимо, с каквом ревношћу, пожртвовањем и спремношћу, земаљски владари бране овоземаљско и не дају никоме своје области и државе зато што су се свим бићем својим везали за то и такво царство. Оно што би ми хришћани могли да научимо од таквих јесте ревност коју они посједују, да се ми таквом ревношћу и љубављу боримо за вјечно и непролазно“, рекао је прота Дарко, додајући да Лазар није гледао само себе и своје дијете, него је видио и гледао далеко у будућност.
„Постављао је темељ које никакве олује и невремена неће срушити, темељ на коме ће наш српски народ кроз вјекове да зида, стиче и ствара. Ми, браћо и сестре, имамо два темеља – један је Светосавски, други Видовдански. Први нас је научио како да живимо за вјечност, а други како живот свој да положимо за вјечност“, казао је свештеник Пејић.

Поучавао је да је важно да учествујемо у светим богослужењима, јер се тиме, како је навео, утврђујемо за пут који води у живот вјечни.
„На тај начин снажимо и јачамо себе да кад наиђу тешки тренуци, вријеме у коме смо прикупљали снагу и оружали се као војници Христови љубављу ка Христу, ка ближњем, за страдањем, оно ће нас одржати и очувати на том путу. Нека Бог у овим временима искушења, али и временима славе народа нашег, укријепи нас и оснажи вјером, љубављу и спремношћу на жртву, снагом цара Лазара и свих Светих српских витезова, страдалника и мученика од Лазара до данас“, поручио је протојереј-ставрофор Дарко Пејић.   

Данашњи велики празник Светог великомученика кнеза Лазара Косовског и осталих Мученика и Новомученика српских надахнутим архипастирским словом честитао је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије. Владика је казао да је српски народ потврдио своју вјеру у Христа и оданост Светињама на Косову, управо, са Светим Кнезом Лазаром.

„Свети Кнез је био таква личност, испуњен побожношћу, врлинама, добротом. Он је једини од српских великаша штитио српско царство и нејаког цара Уроша, био му вјеран, а остали су само гледали како да зграбе што више од царства Душановог. Кнез велики, иако је био у центру тадашње државе Србије, није се грабио за власт, него је чувао царство и поштовао цара Уроша. Много је учинио да се измири неспоразум са Цариградском патријаршијом и тада смо коначно признати као Патријаршија од стране Цариграда“, подсјетио је Епископ Јоаникије.

Указао је да личности као што је Кнез Лазар виде даље и више. Био је испуњен побожношћу, човјек високе хришћанске културе, великог образовања, ктитор, објединитељ српских земаља, подобан Немањи.

„Што је најважније, он је био тај који је донио ту судбоносну одлуку да се бране Светиње и да се не пусти надмоћни непријатељ у наше отачаство да, тек, онако, заузме нашу земљу, да нам пороби и понизи Светиње, него да се жртвујемо за љепоту Божју, за славу Божју, за Царство Божје, за своју вјеру. На такав начин, ми смо положили завјет вјере и слободе“.

„Може Србин бити и поробљен у овом свијету, нема ништа сигурно и ничије царство и власт није довијека, па се слобода добија и губи на бојном пољу, али, слободан је, заправо, онај ко има вјеру и ко чува вјеру по цијену свог живота. Таквом човјеку и таквом народу нико не може узети достојанство. То је посвједочио Свети Кнез Лазар са својим војводама и многобројном војском на Косову и Метохији. То је света жртва, јер је положена за Крст Часни и слободу златну“, бесједио је Владика.

Српски књижевници опјевали су Лазареву жртву, Његош је уздигао као жртву завјета, а то је заправо, наш хришћански завјет.

„Ми смо само тиме потврдили вјеру у Христа, потврдили се као народ Новог завјета, завјетован Царству небеском Христовом. Парадокс историје је да само онај народ који вјерује у Царство Божје, који чува вриједности и врлине које воде том царству, има будућност и само те државе имају будућност. И зато, ми смо увијек народ оптимизма, иако има код нас и много тужних тонова због наших трагедија од косовске трагедије до дана данашњег, али, тај бол се претвара у славу и радост“, нагласио је Преосвећени Епископ Јоаникије.  

Он је честитао новорукоположеном јеромонаху Гаврилу на новој благодати, пожеливши да му буде на спасење.

„Данас смо имали, у овим тешким данима, један дивни догађај, рукоположење нашег досадашњег ђакона, од данас јеромонаха Гаврила (Раичевића) из Бијелог Поља. Он се од свог дјетињства припремао за ову свету службу, лијепо се школовао и оспособио за свештеничку службу. Млад човјек. Примио је крст свештеничке службе данас, да га тај крст снажи и кријепи у све дане његовог живота и благодат Духа Светога, која се данас излила преко Цркве Божје, свих нас овдје сабраних, који смо се помолили Богу да сиђе благодат Пресветог Духа на новог свештенослужитеља олтара Господњег, да га укријепи, оснажи и да га увијек руководи, отвара му путеве у све дане његовог живота да посвједочи име Божје и славу Божју“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.