У ЈУ „Захумље“ одржана је промоција новог броја часописа „Српска баштина“, који издаје Институт за српску културу – Никшић.

Историчар мр Илија Бајовић је констатовао да часопис „Српска баштина“, у правом смислу те ријечи, баштини традицију, културу српског народа, што је од посебног значаја када је ријеч о очувању националног идентитета. Бајовић, чија три рада су, до сада, објављена у „Српској баштини“, оцијенио да је у питању озбиљан часопис у којем се могу наћи веома интересантни радови, који нијесу стриктно везани само за једну научну област, што представља богатство ове периодике.

– Да иза самог часописа стоје еминентна имена можемо јасно видјети и на основу уређивачког одбора. То су људи из свијета науке, научни радници који својим стваралаштвом, својим научним радом завређују свако поштовање. Управо та чињеница јасно указује да се ради о једном озбиљном часопису у коме се објављују радови који завређују пажњу читалачке јавности. Такође, и аутори који објављују своје научне радове у „Српској баштини“ препознати су у свијету науке по свом научно-истраживачком раду и признати из своје области, то су научни дјелатници који држе до нашег идентитета што се, свакако, може видјети на основу објављених радова у „Српској баштини, рекао је Бајовић.

Уређивачки одбор часописа, поред др Будимира Алексића, проф. др Мирослава Додеровића, доц. др Душана Игњатовића, др Миодрага Чизмовића, др Радисава Маројевића, др Васиља Јововића, чине доктори наука из Грчке, Русије, Јерменије, Бугарске, Републике Српске, Србије.

Главни уредник др Никола Маројевић је, приликом промоције новог броја нагласио да Институт за српску културу – Никшић, још увијек једина лиценцирана научна установа српске провинијенције у Црној Гори, дјелује у складу са вишеструко провјереним критеријумима и вриједностима, прихваћеним у свјетској култури, науци и умјетности, а једини његов критеријум, како је казао, је научна истина.

– Институт за српску културу је институција којој је најважнији задатак да подстиче развој културе, науке и умјетности, да чува, његује и унапређује културу, дух и стваралачке потенцијале свога народа. Институт је радна и репрезентативна институција која доприноси културном развоју Црне Горе, њеном духовном обогаћивању и демократској афирмацији. У својој богатој дјелатности од почетка постојања, Институт за српску културу је нарочито плодоносан у домену издавачке дјелатности. Нарочито важном дјелатношћу Института сматрамо публиковање часописа „Српска баштина“, који је за кратко вријеме постао један од проминентнијих гласова друштвених наука у Црној Гори, чије је представљање повод нашег вечерашњег сусрета, нагласио је Маројевић.

Члан редакције, др Мирослав Додеровић је напоменуо да је „Српска баштина“ индексирани часопис у којем наша интелектуална и политичка елита афирмише и објављује своје радове.

– Та индексација часописа урађена је у складу са категоризацијом за научне часописе Републике Србије, тако да је ово часопис који задовољава најстрожије критеријуме који су присутни у Србији и региону и овај часопис говори о томе да наша интелектуална елита по својим интелектуалним исходима, резултатима задовољава стандарде који су присутни на простору Србије и региона, оцијенио је Додеровић.

Додао је да у овом часопису радове објављују научници из читавог свијета: Русије, западне и средње Европе, Америке што показује, запазио је Додеровић, да овај часопис у степену индексираности јача и расте, има широк дијапазон радова: књижевност, археологија, историја, историја културе и умјетности, право, политикологија, етнологија, етномузикологија, социологија, као и приређена грађа, полемике, критике, прикази. Институт за српску културу, истакао је Додеровић, приближио се броју од 200 објављених публикација што је велики успјех у времену тешком за издаваштво.

По ријечима др Будимир Алексић, потпредсједника Владе Црне Горе, који је члан редакције часописа, „Српска баштина“ је присутна десет година на научној сцени Црне Горе, Србије и Републике Српске. Покренут је као гласило Института за српску културу из Никшића са циљем да буде аутентичан глас српске духовности и културе и репрезент српске научне мисли.

– Из штампе је изашао нови број „Српске баштине“ – 1/2025, који је задржао старо рухо – насловну страну и структуру коју чини неколико препознатљивиих рубрика: Језик и књижевност, Историја и историографија, Философија, теологија, педагогија, културологија, Прикази, Некролози, Из архива, саопштио је Алексић, наводећи називе радове и ауторе, који су заступљени у новом броју.

– Имајући у виду садржај и овог броја „Српске баштине“ можемо устврдити да овај реномирани научни часопис успјешно наставља своју мисију сериозног истраживања, валоризовања и презентовања богатог српског културног и духовног наслеђа, не само у Црној Гори, него и у свим матичним српским земљама. У времену све учесталије пристрасности у историјској науци, али и у свим друштвеним наукама, те очигледне наклоњености одређеним политичким интересима што за последицу има одступање од методолошких правила писања, права је благодат имати пред собом часопис какав је „Српска баштина“, закључио је Алексић, захваливши ЈУ Захумље и уреднику трибине мр Илији Бајовићу на организатовању промоције.

Сенка Чоловић Шумић

Извор: Митрополија црногорско-приморска