На празник Светих царских новомученика Романових, у четвртак 17. јула 2025. године, у Саборном храму Светог Василија Острошког, у Никшићу, служена је, поводом ктиторске славе, Света Архијерејска Литургија.

Литургију су служили Његово Високопреосвештенство Митрополит будимљанско-никшићки Г. Методије и Његово Преосвештенство Епископ диоклијски Г. Пајсије уз саслужење свештенства из више епархија наше Цркве и молитвено учешће бројних вјерника. 

Сабране је ријечју литургијске проповједи поучио Владика Пајсије, рекавши да ономе који суди  и одлучује о другима приличи праведан и правичан живот, а самим тим и да праведно суди.

„Од свих људи, колико их је прошло овом земљом, само се један такав родио. Господ наш Исус Христос Који је вјечни Бог, прави Бог, али и прави човјек, Који се родио од Пресвете Дјеве , узео наше тијело на себе и ову нашу природу. И стога Он, сасвим праведно, захтијева од нас, говорећи: Не судите, да вам се не суди.јер, сваки наш суд, у мањој или већој мјери, биће неправедан и самим тим, чинећи неправду просудићемо сами себе. Чини ми се, да као што је нокат сједињен са месом, да се тако неправда залијепила за овоземну и да највише суде они који најмање имају права на то“, казао је Владика, подсјетивши на ријечи које Свети пророк Исаија упућује онима који су тим неправедним судом осуђени.

„Господ ме помаза да јављам добре гласе кроткима, посла ме да исцијелим скрушене срцем, да проповједам сужњима слободу и слијепима прозрење. Да огласим годину милости Господње и дан плате Бога нашега, да утјешим све жалосне. И свакако да су кротки они који трпе неправду, а не трпе је без икаквог разлога него због тога што знају да је Бог једини, истинити и праведни Судија. Они стрпљиво чекају Његов суд који ће неизоставно доћи. И сужњи исто трпе сужањство и моле се да Господ дође и да опет успостави правду и сви они који праведно живе, који са љубављу и стрпљењем чекају праведни суд Божји, сви они чекају плату о којој говори Свети пророк Исаија“, навео је Преосвећни владика Пајсије, додајући да данас овај свети храм слави своје ктиторе Свето цара Николаја и Свете страстотерпце Романове.

„Они су кротко трпјели сва гоњења и мучења, и неправедно прогонство, све до коначне и праведне смрти, али су исти они дочекали да их Бог утјеши онако како је и најавио Свети пророк Исаија. Они нису хтјели да се пролива братска крв, радије су изабрали добровољно да се њихова крв пролије за очишћење своје браће и свог народа, да та крв буде сјеме нових праведника, да та крв буде очишћење и освећење православне Русије. Због тога ми, поштујући њихову часну и свету жртву, поштујући њихов часни и свети живот, молимо се да, у оним невољама које нас сналазе, нас они не остављају, него, будући да разумију шта је то патња и неправда, на овом свијету, да и нама помогну, да на томе путу страдања истрајемо и да своју вјеру сачувамо онако како су је и сами они сачували“, рекао је Преосвећени Епископ Пајсије, преносећи Његовом Високопреосвештенству Митрополит Методију, у име Високопреосвећеног Митрополита Јоаникија и братства Цетињског манастира, најсрдачнију благодарност на позиву да на овај празник заједно се помоле Господу, а свештенству и сабраним вјерницима, представницима локалне управе честитао данашњи празник и ктиторску славу.  

На крају Литургије, коју је појањем пратио хор Преподобне мајке Ангелине, служен је помен свим ктиторима и приложницима Храма, а помен је служен и генералу краљевске југословенске војске Драгољубу Михаиловићу, који је убијен на данашњи дан 1946. године. 

Освештан је и преломљен славски колач и благосиљано је жито. 

Митрополит Методије је ријечима срдачне добродошлице поздравио Епископа диоклијског Пајсија и госте сабрања.

„Преосвећени владико Пајсије, драги саслужитељу који си испод високог Дурмитора поникао, и у овој Епархији будимљанско-никшићкој растао и сазријевао, на Цетињу се школовао и по цијелом свијету, православним дивним земљама и извориштима теологије вјере праве, а сада нам долазиш из Цетињског манастира са благословом Митрополита Јоаникија, преносећи благослове светиње кивота Светог Петра Цетињског и руке Светог Јована Крститеља, честице Чесног и животворног Крста Господњег и молитвама свих испод свода Цетињског манастира братства које се моле за спасење ове земље и овог народа и свијета“.

„Поштована екселенцијо, амбасадоре Руске Федерације у Црној Гори Александре Петровичу, који сте дошли овдје као свој на своме у храм Светог Василија Острошког, саграђеног прилозима и молитвама ктитора великих славних царских мученика које данас прослављамо и доносиш нам поздраве мајчице Русије и свете руске земље“.

„Господо представници Владе Црне Горе и градоначелниче града овог благословеног Никшића са сарадницима, и сви ви браћо и сестре, дјецо Божја који смо се овдје сабрали да заједно прославимо овај велики и величанствени празник. Данас славимо и онога који је најљепши канон испјевао покајању на које нас је Свети Јован Крститељ као Претеча позвао, а онда и Господ прве ријечи у својој проповједи које је изговорио: Покајте се, јер се приближило Царство небеско; Андреј Критски се данас слави. Са својих 12 година отишао је у манастир, а седам година од свог рођења био је нијем док се није причестио и од кад се причестио свака ријеч коју је проговорио била је света и благословена. Испјевао је Велики канон Богородици који се пете недеље Великог поста чита. Славимо данас ии Свету Марту, мајку Светог Симеона Столпника, која је хтјела да се замонаши и цио свој живот посвети Богу, којој се Свети Јован Крститељ јавио и рекао да послуша благослове својих родитеља и да се уда. Зато што је то промисао Божја. Не мора се само служити Богу, молећи се у монашкој келији него и у светој тајни брака и свих светих тајни које нам је Господ дао и у Цркви се чувају и тиме нас дарива и тиме душе своје спашавамо“.

„Прослављамо данас и Светог Андреја Рубљова, једног од највећих иконописаца икад, за кога се не зна чак кад и гдје се родио, отприлике крајем 14. вијека. Био је у манастиру у Москви Андрониковом, а онда чувене иконе које су остале иза њега највише су говориле о његовој светости, тек је касније канонизован. Данас прослављамо и оне због којих смо се данас сабрали и да којих није било заједно са књазом Николом, не би имали гдје да се молимо у овако величанственом и дивном храму, којег обнављамо ових дана“, казао је Митрополит будимљанско-никшићки.

Он је протојереју-ставрофору Петру Крговићу, пароху граховском, честитао 30 година свештеничке службе и уручио му, у име свештеника никшићког намјесништва, пригодан поклон, напрсни крст. 

„Да му се заједно, са свима вама, захвалим за све што је све ове године радио, и да од данас настави онако како је и досад служио Богу и своме роду 

Прота Петар Крговић заблагодарио је Митрополиту Методију на ријечима срдачне честитке, као и браћи свештеницима и сабраним вјерницима.